ការបកប្រែអត្ថន័យ អាយ៉ាត់ 12 ជំពូក​ យូនូស - ការបកប្រែជាភាសាស៊ែប៊ី - មជ្ឈមណ្ឌលបកប្រែរ៉ូវ៉ាទ - សព្វវចនាធិប្បាយនៃគម្ពីគួរអាន

អាយ៉ាត់: 12

وَإِذَا مَسَّ ٱلۡإِنسَٰنَ ٱلضُّرُّ دَعَانَا لِجَنۢبِهِۦٓ أَوۡ قَاعِدًا أَوۡ قَآئِمٗا فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُ ضُرَّهُۥ مَرَّ كَأَن لَّمۡ يَدۡعُنَآ إِلَىٰ ضُرّٖ مَّسَّهُۥۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡمُسۡرِفِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Када човека снађе невоља, он Нам се моли скрушено лежећи, или седећи, или стојећи. А чим му отклонимо невољу, он наставља да се понаша као да Нам се није ни обраћао молбом због невоље која га је задесила. Тако се неверницима чини лепим оно што су радили.