وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 117 سوره‌تی النحل - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 117

مَتَٰعٞ قَلِيلٞ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Њихово је уживање на овом свету безазлено и краткотрајно, а на оном их свету чека болна патња у страшној Пакленој ватри.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• الجزاء من جنس العمل؛ فإن أهل القرية لما بطروا النعمة بُدِّلوا بنقيضها، وهو مَحْقُها وسَلْبُها ووقعوا في شدة الجوع بعد الشبع، وفي الخوف والهلع بعد الأمن والاطمئنان، وفي قلة موارد العيش بعد الكفاية.

Казна се подудара с оним због чега је заслужена. Наиме, пошто су становници Мекке, града који је споменут у одломку, били обесни не захваљујући се за благодат и негирајући је, допали су глади, а хране им пре тога није недостајало; страха, а били су пре тога сигурни; сиромаштва, а били су богати.

• وجوب الإيمان بالله وبالرسل، وعبادة الله وحده، وشكره على نعمه وآلائه الكثيرة، وأن العذاب الإلهي لاحقٌ بكل من كفر بالله وعصاه، وجحد نعمة الله عليه.

Обавеза је веровати у Бога и посланике. Обавеза је обожавати Бога и никог Му равним не сматрати, и захваљивати Му се на многобројним благодатима. То је тако, а Божја казна неће мимоићи невернике грешнике, оне који поричу благодати Божје.

• الله تعالى لم يحرم علينا إلا الخبائث تفضلًا منه، وصيانة عن كل مُسْتَقْذَر.

Из Своје доброте, Бог нам је забранио само оно што је штетно и ружно.