وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 213 سوره‌تی سورەتی البقرة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 213

كَانَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ فَبَعَثَ ٱللَّهُ ٱلنَّبِيِّـۧنَ مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَ وَأَنزَلَ مَعَهُمُ ٱلۡكِتَٰبَ بِٱلۡحَقِّ لِيَحۡكُمَ بَيۡنَ ٱلنَّاسِ فِيمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِۚ وَمَا ٱخۡتَلَفَ فِيهِ إِلَّا ٱلَّذِينَ أُوتُوهُ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُ بَغۡيَۢا بَيۡنَهُمۡۖ فَهَدَى ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لِمَا ٱخۡتَلَفُواْ فِيهِ مِنَ ٱلۡحَقِّ بِإِذۡنِهِۦۗ وَٱللَّهُ يَهۡدِي مَن يَشَآءُ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٍ

Људи су били једна заједница, на упути, на вери свог оца Адама, све док их сотона није одвео у заблуду, па су се поделили на невернике и вернике. Због тога је Бог слао посланике да искрене вернике обрадују оним што им је Бог припремио из Своје милости, и да упозоре невернике на жестоку казну коју им је Бог припремио. Он је Својим посланицима објавио Књиге које садрже истину у коју нема сумње, како би међу људима судили када се разиђу око онога што им је објављено. Људи се нису разишли око Торе осим неких Јевреја којима је дато знање, након што су им дошли Божји докази да је Тора истина од Бога, и да се око ње не смеју разилазити. То су они учинили због своје неправедности, па је Бог упутио вернике да спознају истину и одвоје је од заблуде, Његовом дозволом и жељом. Он упућује кога Он хоће на Прави пут, на пут веровања.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• ترك شكر الله تعالى على نعمه وترك استعمالها في طاعته يعرضها للزوال ويحيلها بلاءً على صاحبها.

Незахвалност Аллаху Узвишеном на благодатима и некоришћење тих благодати у покорности Аллаху човека излаже опасности нестанка тих благодати, и њиховог претварања у казну и невољу за човека.

• الأصل أن الله خلق عباده على فطرة التوحيد والإيمان به، وإبليس وأعوانه هم الذين صرفوهم عن هذه الفطرة إلى الشرك به.

Аллах је, у основи, Своје робове створио на чистој природи монотеизма и веровања у Њега, а Сотона и његове слуге их одвраћају од ове неискварене природе и наводе их да Аллаху друга божанства приписују.

• أعظم الخذلان الذي يؤدي للفشل أن تختلف الأمة في كتابها وشريعتها، فيكفّر بعضُها بعضًا، ويلعن بعضُها بعضًا.

Највеће понижење које води неуспеху јесте да се заједница разиђе око књиге која им је објављена и око Аллаховог закона, па да једни друге неверницима проглашавају и да једни друге проклињу.

• الهداية للحق الذي يختلف فيه الناس، ومعرفة وجه الصواب بيد الله، ويُطلب منه تعالى بالإيمان به والانقياد له.

Упута ка истини око које су се људи разишли и спознаја онога што је исправно - све је то у Аллаховој руци, и само се од Њега тражи, уз веровање и покорност Њему.

• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في أوليائه، فيبتليهم بقدر ما في قلوبهم من الإيمان به والتوكل عليه.

Искушење је Аллахов закон који се спроводи над Његовим одабраницима, и Он их искушава сразмерно њиховом веровању и ослањању на Њега.

• من أعظم ما يعين على الصبر عند نزول البلاء، الاقتداء بالصالحين وأخذ الأسوة منهم.

Од највеће помоћи човеку да буде стрпљив када га погоди нека несрећа јесте да се угледа на добре Аллахове робове и да их следи.