وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 221 سوره‌تی سورەتی البقرة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 221

وَلَا تَنكِحُواْ ٱلۡمُشۡرِكَٰتِ حَتَّىٰ يُؤۡمِنَّۚ وَلَأَمَةٞ مُّؤۡمِنَةٌ خَيۡرٞ مِّن مُّشۡرِكَةٖ وَلَوۡ أَعۡجَبَتۡكُمۡۗ وَلَا تُنكِحُواْ ٱلۡمُشۡرِكِينَ حَتَّىٰ يُؤۡمِنُواْۚ وَلَعَبۡدٞ مُّؤۡمِنٌ خَيۡرٞ مِّن مُّشۡرِكٖ وَلَوۡ أَعۡجَبَكُمۡۗ أُوْلَٰٓئِكَ يَدۡعُونَ إِلَى ٱلنَّارِۖ وَٱللَّهُ يَدۡعُوٓاْ إِلَى ٱلۡجَنَّةِ وَٱلۡمَغۡفِرَةِ بِإِذۡنِهِۦۖ وَيُبَيِّنُ ءَايَٰتِهِۦ لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ

О верници, немојте да жените оне које Аллаху сличног приписују све док само у Аллаха Јединог не поверују, и док не прихвате Ислам. Доиста је робиња која верује у Аллаха и Посланика боља од слободне жене која обожава кипове, макар вам се свидела њена лепота и привукло вас њено богатство. И немојте удавати муслиманке за многобошце, и доиста је роб који верује у Аллаха и Његовог Посланика бољи од слободног човека многобошца, макар вам се свидео. Ти људи и те жене који чине многобоштво позивају својим речима и делима у оно што води у Пакао, а Аллах позива у добра дела која воде у Рај и опрост од греха, Његовом дозволом и добротом. Он појашњава људима речи и доказе Своје како би из њих поуку узели и по њима радили.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• تحريم النكاح بين المسلمين والمشركين، وذلك لبُعد ما بين الشرك والإيمان.

У овим речима је дошла забрана брака између муслимана и многобожаца, због неспојиве разлике између монотеизма и многобоштва.

• دلت الآية على اشتراط الولي عند عقد النكاح؛ لأن الله تعالى خاطب الأولياء لمّا نهى عن تزويج المشركين.

Речи указују на условљавање дозволе старатеља при склапању брачног уговора, јер се Узвишени Аллах обратио старатељима када је забранио удавање муслиманки за многобошце.

• حث الشريعة على الطهارة الحسية من النجاسات والأقذار، والطهارة المعنوية من الشرك والمعاصي.

Шеријат (исламски верозакон) подстиче на физичку чистоћу од прљавштина, и апстрактну нечистоћу од многобоштва и греха.

• ترغيب المؤمن في أن يكون نظره في أعماله - حتى ما يتعلق بالملذات - إلى الدار الآخرة، فيقدم لنفسه ما ينفعه فيها.

Овде се верници подстичу да на дела увек гледају погледом Будућег света, чак и када се ради о чистим овосветским уживањима, јер човек треба за себе да припреми оно што ће да му користи након смрти.