وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 229 سوره‌تی سورەتی البقرة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 229

ٱلطَّلَٰقُ مَرَّتَانِۖ فَإِمۡسَاكُۢ بِمَعۡرُوفٍ أَوۡ تَسۡرِيحُۢ بِإِحۡسَٰنٖۗ وَلَا يَحِلُّ لَكُمۡ أَن تَأۡخُذُواْ مِمَّآ ءَاتَيۡتُمُوهُنَّ شَيۡـًٔا إِلَّآ أَن يَخَافَآ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِۖ فَإِنۡ خِفۡتُمۡ أَلَّا يُقِيمَا حُدُودَ ٱللَّهِ فَلَا جُنَاحَ عَلَيۡهِمَا فِيمَا ٱفۡتَدَتۡ بِهِۦۗ تِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِ فَلَا تَعۡتَدُوهَاۚ وَمَن يَتَعَدَّ حُدُودَ ٱللَّهِ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ

Човек има право да поврати жену након првог и другог развода, тј. ако је разведе, па врати, па разведе, па врати. Када је други пут разведе па врати, нека је или задржи и са њом лепо живи, или нека је разведе по трећи пут, уз лепо опхођење према њој и давање њених права. Није вам дозвољено, о мужеви, да узмете ишта од венчаног дара којег сте дали својим супругама. Уколико жена буде мрзела свог мужа због ружноће у његовом понашању или изгледу, и сматрају да због те мржње неће испунити своје брачне обавезе, нека свој случај изложе неком из родбине или неком другом. Ако се арбитри боје да супружници неће испунити своје брачне обавезе, нема запреке да жена себе откупи тиме што ће дати иметак мужу да је пусти. То су шеријатски (исламско-правни) прописи који раздвајају између дозвољеног и забрањеног, па их немојте прекорачивати. Ко пређе Аллахове границе између дозвољеног и забрањеног, такав је прави неправедник према себи, јер себе води у пропаст и излаже Аллаховој срџби и казни.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• بيَّن الله تعالى أحكام النكاح والطلاق بيانًا شاملًا حتى يعرف الناس حدود الحلال والحرام فلا يتجاوزونها.

Узвишени Аллах је објаснио прописе брака и развода на потпун начин, како би људи спознали границе дозвољеног и забрањеног и како те границе не би прелазили.

• عظَّم الله شأن النكاح وحرم التلاعب فيه بالألفاظ فجعلها ملزمة، وألغى التلاعب بكثرة الطلاق والرجعة فجعل لها حدًّا بطلقتين رجعيتين ثم تحرم عليه إلا أن تنكح زوجا غيره ثم يطلقها، أو يموت عنها.

Узвишени Бог указује на величину и важност брачног уговора и брачне заједнице, и забрањује поигравање са тиме. Људи су се поигравали тиме изговорајући неке речи, па је зато Бог те речи учинио обавезујућим, и укинуо поигравање људи честим разводом и враћањем жене, па је одредио границу: два развода и два враћања. Ако је трећи пут разведе постаје му забрањена осим да се уда за неког другог, па је он разведе.

• المعاشرة الزوجية تكون بالمعروف، فإن تعذر ذلك فلا بأس من الطلاق، ولا حرج على أحد الزوجين أن يطلبه.

Брачни живот треба бити изграђен на лепом односу између супружника. Уколико то није могуће, није проблем да се разведу, и није грех ономе од њих ко тражи развод.