وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 61 سوره‌تی سورەتی البقرة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 61

وَإِذۡ قُلۡتُمۡ يَٰمُوسَىٰ لَن نَّصۡبِرَ عَلَىٰ طَعَامٖ وَٰحِدٖ فَٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ يُخۡرِجۡ لَنَا مِمَّا تُنۢبِتُ ٱلۡأَرۡضُ مِنۢ بَقۡلِهَا وَقِثَّآئِهَا وَفُومِهَا وَعَدَسِهَا وَبَصَلِهَاۖ قَالَ أَتَسۡتَبۡدِلُونَ ٱلَّذِي هُوَ أَدۡنَىٰ بِٱلَّذِي هُوَ خَيۡرٌۚ ٱهۡبِطُواْ مِصۡرٗا فَإِنَّ لَكُم مَّا سَأَلۡتُمۡۗ وَضُرِبَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلذِّلَّةُ وَٱلۡمَسۡكَنَةُ وَبَآءُو بِغَضَبٖ مِّنَ ٱللَّهِۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَانُواْ يَكۡفُرُونَ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَيَقۡتُلُونَ ٱلنَّبِيِّـۧنَ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّۚ ذَٰلِكَ بِمَا عَصَواْ وَّكَانُواْ يَعۡتَدُونَ

И сетите се када сте били незахвални на благодатима вашег Господара, па вам је досадило да једете оно што вам је Бог спустио: ману и препелице, рекли сте: "Нећемо се стрпети на једној истој храни", и тражили сте од Мојсија, мир над њим, да моли Бога да вам подари од онога што земља рађа: поврћа и краставаца, пшенице, леће и лука црвеног, па да вам то буде храна. Мојсије, мир над њим, осудио је тај ваш поступак, јер сте хтели заменити оно што је часније и боље – ману и препелице – оним што је мање вредно, премда вам је ово прво долазило без труда и умора. Рекао вам је: "Идите у који хоћете град, наћи ћете то што тражите на њиховим њивама и пијацама." Због њиховог слеђења страсти и сталног окретања од Божјих заповести, пратило их је понижење, сиромаштво и беда, јер су изазвали Божју срџбу напуштајући Његову веру, не верујући у Његове речи и доказе, убијајући Његове веровеснике неправедно и насилнички. И све то због њихове непокорности према Богу и прелажење Његових граница.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• كل من يتلاعب بنصوص الشرع ويحرّفها فيه شَبَهٌ من اليهود، وهو مُتوعَّد بعقوبة الله تعالى.

Свако ко се игра са текстовима Објаве искривљујући их, личи Јеврејима, и прети му казна Узвишеног Аллаха.

• عِظَمُ فضل الله تعالى على بني إسرائيل، وفي مقابل ذلك شدة جحودهم وعنادهم وإعراضهم عن الله وشرعه.

Величина Аллахових благодати према потомцима Израиљевим је у томе што су они одговорили тешком незахвалношћу, пркосом и окретањем од Аллаха и Његовог закона.

• أن من شؤم المعاصي وتجاوز حدود الله تعالى ما ينزل بالمرء من الذل والهوان، وتسلط الأعداء عليه.

У последицу греха и прелажења Аллахових граница спада понижење које задеси човека, као и овладавање непријатеља њиме.