وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 50 سوره‌تی الأنبياء - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 50

وَهَٰذَا ذِكۡرٞ مُّبَارَكٌ أَنزَلۡنَٰهُۚ أَفَأَنتُمۡ لَهُۥ مُنكِرُونَ

Овај Кур’ан, који је Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, објављен, поука је онима који следе његова упутства, он доноси огромну корист и благослов, па зар га ви, о многобошци, поричете, а у њему су јасни и непобитни докази?

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• نَفْع الإقرار بالذنب مشروط بمصاحبة التوبة قبل فوات أوانها.

Признање греха користи уколико се човек поред тога покаје, и то пре него што за покајање буде касно.

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Бог је праведан. Он никад ником не чини неправду.

• أهمية قوة الحجة في الدعوة إلى الله.

Кад је реч о позивању у веру, мисионар мора да има снажне и непобитне доказе.

• ضرر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• التدرج في تغيير المنكر، والبدء بالأسهل فالأسهل، فقد بدأ إبراهيم بتغيير منكر قومه بالقول والصدع بالحجة، ثم انتقل إلى التغيير بالفعل.

Кад човек мења неко зло, радиће то постепено, па ће кренути од блажих метода. Наиме, посланик Аврам одвраћао је своје сународнике од зла речима и доказима. Након тога посегнуо је за силом, па је поразбијао кипове.