وه‌رگێڕانی ماناكان ئایه‌تی 9 سوره‌تی الحشر - وەرگێڕاوی سربی بۆ پوختەی تەفسیری قورئانی پیرۆز - فرەفەرهەنگی قورئانی پیرۆز

ئایه‌تی: 9

وَٱلَّذِينَ تَبَوَّءُو ٱلدَّارَ وَٱلۡإِيمَٰنَ مِن قَبۡلِهِمۡ يُحِبُّونَ مَنۡ هَاجَرَ إِلَيۡهِمۡ وَلَا يَجِدُونَ فِي صُدُورِهِمۡ حَاجَةٗ مِّمَّآ أُوتُواْ وَيُؤۡثِرُونَ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ وَلَوۡ كَانَ بِهِمۡ خَصَاصَةٞۚ وَمَن يُوقَ شُحَّ نَفۡسِهِۦ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

Помагаче вере у Медини који су је населили пре досељеника из Мекке и који су Ислам, воле оне који су им као досељеници пристигли из Мекке. Они према њима не осећају злобу и завист, ако им се да нешто од иметка, а њима се не да. У овосветским добрима они су давали предност досељеницима, иако су сами били у потреби и сиромаштву. Онај кога Бог сачува од похлепе за иметком, па га он дели на Његовом путу, имаће успех, па ће постићи оно чему тежи, и сачуваће се онога од чега страхује.

سوودەکانی ئایەتەکان لەم پەڕەیەدا:

• فعل ما يُظنُّ أنه مفسدة لتحقيق مصلحة عظمى لا يدخل في باب الفساد في الأرض.

Борба ради веће друштвене користи, не сматра се чињењем нереда по Земљи.

• من محاسن الإسلام مراعاة ذي الحاجة للمال، فَصَرَفَ الفيء لهم دون الأغنياء المكتفين بما عندهم.

У лепоте Ислама убраја се и брига о онима којима је потребан иметак, па се плен узет без борбе даје њима, а не богатима који имају колико им треба.

• الإيثار منقبة عظيمة من مناقب الإسلام ظهرت في الأنصار أحسن ظهور.

Давање предности другима је велика врлина којој Ислам позива, а која се најлепше очитовала код становника Медине.