Reikšmių vertimas Aja (Korano eilutė) 37 Sūra Sūra Al-Ahzab - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Kilniojo Korano enciklopedija

Aja (Korano eilutė): 37

وَإِذۡ تَقُولُ لِلَّذِيٓ أَنۡعَمَ ٱللَّهُ عَلَيۡهِ وَأَنۡعَمۡتَ عَلَيۡهِ أَمۡسِكۡ عَلَيۡكَ زَوۡجَكَ وَٱتَّقِ ٱللَّهَ وَتُخۡفِي فِي نَفۡسِكَ مَا ٱللَّهُ مُبۡدِيهِ وَتَخۡشَى ٱلنَّاسَ وَٱللَّهُ أَحَقُّ أَن تَخۡشَىٰهُۖ فَلَمَّا قَضَىٰ زَيۡدٞ مِّنۡهَا وَطَرٗا زَوَّجۡنَٰكَهَا لِكَيۡ لَا يَكُونَ عَلَى ٱلۡمُؤۡمِنِينَ حَرَجٞ فِيٓ أَزۡوَٰجِ أَدۡعِيَآئِهِمۡ إِذَا قَضَوۡاْ مِنۡهُنَّ وَطَرٗاۚ وَكَانَ أَمۡرُ ٱللَّهِ مَفۡعُولٗا

И кад ти, Божји Посланиче, рече Зејду б. Харису, нека је Бог њим задовољан, кога је Бог благодаровао Исламом, а кога си и ти почастио па га ослободио ропства и посинио га: “Зејде, задржи своју жену, Зејнебу немој се од ње раставити и бој се Бога извршавајући верске наредбе, а сустежући се од верских забрана!” У души својој крио си да те Свезнајући Бог обавестио да ће се Зејд раставити од Зејнебе и да ћеш се ти њоме оженити; ти си скривао да ће Бог то обелоданити. Људи си се плашио, а прече ти је да се Силног Бога бојиш. И након што је Зејд, нека је Бог њим задовољан, живео са Зејнебом одређено време и од ње се развео па је истекао причек после раставе, Узвишени Бог је Посланика оженио Зејнебом б. Џахш, нека је Бог њом задовољан, како би се обезвредио до тад важећи обичај да се не ступа у брак са женом посинка након што се он од ње растави и њен причек истекне, и да објасни да верници који тако поступе нису грешни. Божја заповест се неизоставно мора извршити.

Šiame puslapyje pateiktų ajų nauda:

• وجوب استسلام المؤمن لحكم الله والانقياد له.

Верник се мора повиновати и предати исламским прописима, који су од Господара.

• اطلاع الله على ما في النفوس.

Бог зна шта крије сваки човек.

• من مناقب أم المؤمنين زينب بنت جحش: أنْ زوّجها الله من فوق سبع سماوات.

Једна од одлика мајке правоверних Зејнебе б. Џахш је то је да ју је удао Свевишњи Бог, Који се налази изнад седам небеса.

• فضل ذكر الله، خاصة وقت الصباح والمساء.

Ови су одломци довољни као показатељ да је спомињање Бога веома вредно, поготово ујутру и навече.