പരിഭാഷ ആയത്ത് 53 അദ്ധ്യായം സൂറത്ത് യൂസുഫ് - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 53

۞ وَمَآ أُبَرِّئُ نَفۡسِيٓۚ إِنَّ ٱلنَّفۡسَ لَأَمَّارَةُۢ بِٱلسُّوٓءِ إِلَّا مَا رَحِمَ رَبِّيٓۚ إِنَّ رَبِّي غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Великашева супруга је наставила да говори: "Ја не правдам себе, не тврдим да нисам хтела зло, не желим овим говором да похвалим себе, људска душа је веома склона злу, јер је склона прохтевима и јер је тешко зауставити је у томе, осим коме се Бог смилује па га сачува од склоности злу. Заиста мој Господар пуно прашта покајницима и милостив је према њима."

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.

Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.

• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.

Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.

• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.

Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.

• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.

Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.