പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം മർയം - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 308 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 39

وَأَنذِرۡهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡحَسۡرَةِ إِذۡ قُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَهُمۡ فِي غَفۡلَةٖ وَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

И опомени људе, Божји Посланиче, на Судњи дан, дан туге због неиспуњавања Божјих заповести, у којем ће Свезнајући Бог позвати створења на одговорност; срећне ће да награди, а несрећне ће да казни. Међутим, неверници су на овом свету немарни спрам Дана судњег јер окрећу главе од истине и следе неистину, па немају исправно веровање и не чине ради Бога добра дела.

ആയത്ത്: 40

إِنَّا نَحۡنُ نَرِثُ ٱلۡأَرۡضَ وَمَنۡ عَلَيۡهَا وَإِلَيۡنَا يُرۡجَعُونَ

Само ће Свемогући Бог наследити Земљу и оне који живе на њој, кад ће учинити да сва створења помру и кад ће само Он, Живи Који не умире, остати. И Богу Узвишеном све ће да се напослетку врати па ће Он, сводећи обрачун, вернике да награди, а невернике да казни.

ആയത്ത്: 41

وَٱذۡكُرۡ فِي ٱلۡكِتَٰبِ إِبۡرَٰهِيمَۚ إِنَّهُۥ كَانَ صِدِّيقٗا نَّبِيًّا

Посланиче, казуј из Кур'ана казивање о Авраму, мир над њим, једном од најискренијих и најбољих Божјих пријатеља; њега је Свевишњи Бог почастио веровесништвом и одабрао га међу посланицима.

ആയത്ത്: 42

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ يَٰٓأَبَتِ لِمَ تَعۡبُدُ مَا لَا يَسۡمَعُ وَلَا يُبۡصِرُ وَلَا يُغۡنِي عَنكَ شَيۡـٔٗا

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу: “Зашто, о оче мој, обожаваш кипове, материју која не чује нити види, нити те може од зла сачувати, нити ти може какво добро донети? Само Узвишени Бог даје добро и зло.”

ആയത്ത്: 43

يَٰٓأَبَتِ إِنِّي قَدۡ جَآءَنِي مِنَ ٱلۡعِلۡمِ مَا لَمۡ يَأۡتِكَ فَٱتَّبِعۡنِيٓ أَهۡدِكَ صِرَٰطٗا سَوِيّٗا

И рекао му је: “Мене је, оче мој, Свевишњи Бог почастио корисним знањем које ми је дао у виду објаве, па прими мој савет и следи Прави пут који ћу ја да ти укажем.”

ആയത്ത്: 44

يَٰٓأَبَتِ لَا تَعۡبُدِ ٱلشَّيۡطَٰنَۖ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ كَانَ لِلرَّحۡمَٰنِ عَصِيّٗا

“О оче мој”, обратио се његов брижни син Аврам, “немој да обожаваш ђавола тиме што обожаваш кипове, и немој да бежиш од обожавања Јединог Бога! Ђаво је, знај то, непријатељ Божји који се не покорава Богу из своје охолости.”

ആയത്ത്: 45

يَٰٓأَبَتِ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يَمَسَّكَ عَذَابٞ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ فَتَكُونَ لِلشَّيۡطَٰنِ وَلِيّٗا

“О оче мој, бојим се да ћеш умрети као неверник, па ће те неизоставно стићи Божја казна у пакленој ватри, у којој ћеш заувек остати и са сотоном у Паклу бити.”

ആയത്ത്: 46

قَالَ أَرَاغِبٌ أَنتَ عَنۡ ءَالِهَتِي يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُۖ لَئِن لَّمۡ تَنتَهِ لَأَرۡجُمَنَّكَۖ وَٱهۡجُرۡنِي مَلِيّٗا

Супротно сваком очекивању, он је одговорио Авраму овако: “Зар ти, о Авраме, желиш да обожаваш неке друге, а не моје богове? Ако не престанеш да вређаш и понижаваш моје богове, заиста ћу те каменовати. Иди од мене, не желим с тобом да разговарам, и не желим да те видим!”

ആയത്ത്: 47

قَالَ سَلَٰمٌ عَلَيۡكَۖ سَأَسۡتَغۡفِرُ لَكَ رَبِّيٓۖ إِنَّهُۥ كَانَ بِي حَفِيّٗا

Посланик Аврам, мир над њим, рече оцу: “Од мене нећеш доживети никакву непријатност, сигурно. Молићу Узвишеног Бога да те упути на Прави пут и да ти опрости грехе. Мој Господар ми увек услиша молитву и врло је благ према мени.”

ആയത്ത്: 48

وَأَعۡتَزِلُكُمۡ وَمَا تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَأَدۡعُواْ رَبِّي عَسَىٰٓ أَلَّآ أَكُونَ بِدُعَآءِ رَبِّي شَقِيّٗا

Рекао је на крају: “И повлачим се од тебе, и народа твог, и лажних божанстава која обожавате, а не Свезнајућег Бога. Нећу одустати од обожавања Бога Узвишеног, увек ћу Га молити, искрено Му веру исповедајући; надам се да због молбе коју упутим Богу нећу остати разочаран."

ആയത്ത്: 49

فَلَمَّا ٱعۡتَزَلَهُمۡ وَمَا يَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَۖ وَكُلّٗا جَعَلۡنَا نَبِيّٗا

Након што је посланик Аврам, мир над њим, напустио свог оца и многобошце међу својим народом, порекавши исправност обожавања кипова и идола, Узвишени Бог му је даровао сина Исака, који је, опет, стекао сина Јакова, и обојицу је учинио племенитим веровесницима.

ആയത്ത്: 50

وَوَهَبۡنَا لَهُم مِّن رَّحۡمَتِنَا وَجَعَلۡنَا لَهُمۡ لِسَانَ صِدۡقٍ عَلِيّٗا

И све њих, Аврама и његове синове, Племенити је Бог одликовао Својом милошћу и високим степенима: посланством, мудрошћу, лепим и вечним споменом међу верницима.

ആയത്ത്: 51

وَٱذۡكُرۡ فِي ٱلۡكِتَٰبِ مُوسَىٰٓۚ إِنَّهُۥ كَانَ مُخۡلَصٗا وَكَانَ رَسُولٗا نَّبِيّٗا

Посланиче, казуј из Кур'ана казивање о посланику Мојсију, мир над њим, којег је Свемогући Бог изабрао за посланика, веровесника.

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• لما كان اعتزال إبراهيم لقومه مشتركًا فيه مع سارة، ناسب أن يذكر هبتهما المشتركة وحفيدهما، ثم جاء ذكر إسماعيل مستقلًّا مع أن الله وهبه إياه قبل إسحاق.

Будући да је Аврам своје сународнике напустио заједно са својом супругом Саром, било је одговарајуће да се спомене оно што им је дато као дар - њихово дете Исак и унуче, а затим је засебно споменут Јишмаил, иако му је он био од Бога дарован пре Исака.

• التأدب واللطف والرفق في محاورة الوالدين واختيار أفضل الأسماء في مناداتهما.

Према родитељима се треба веома лепо опходити, треба бити благ према њима, с њима треба уљудно и умилно разговарати, и треба их звати најлепшим именима.

• المعاصي تمنع العبد من رحمة الله، وتغلق عليه أبوابها، كما أن الطاعة أكبر الأسباب لنيل رحمته.

Чињење греха има за последицу да човеку буде ускраћена Божја милост и да се пред њиме затворе врата Божје доброте. С друге стране, чињење добрих дела највећи је узрок постизања Божје милости.

• وعد الله كل محسن أن ينشر له ثناءً صادقًا بحسب إحسانه، وإبراهيم عليه السلام وذريته من أئمة المحسنين.

Свезнајући Бог је обећао да ће дати да људи искрено хвале сваког доброчинитеља, сразмерно његовом доброчинству. Аврам, мир над њим, и њихови потомци су највећи доброчинитељи.