പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം മുഅ്മിനൂൻ - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 349 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 105

أَلَمۡ تَكُنۡ ءَايَٰتِي تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ فَكُنتُم بِهَا تُكَذِّبُونَ

Они који нису веровали на Дан коначног суда биће укорени: “Зар вам речи Моје у Кур'ану нису казиване у животу на Земљи, а ви сте их порицали?”

ആയത്ത്: 106

قَالُواْ رَبَّنَا غَلَبَتۡ عَلَيۡنَا شِقۡوَتُنَا وَكُنَّا قَوۡمٗا ضَآلِّينَ

Рећи ће: “Боже, Господару наш, греси и неваљала дела, које си нам Ти предодредио, били су јачи од нас, па смо се отуђили од истине и нисмо на Правој стази били!”

ആയത്ത്: 107

رَبَّنَآ أَخۡرِجۡنَا مِنۡهَا فَإِنۡ عُدۡنَا فَإِنَّا ظَٰلِمُونَ

“Господару наш, избави нас из ватре у Паклу и врати нас на пролазни свет да бисмо на Правом путу били!” И рећи ће: “Ако бисмо се странпутици и неверству вратили, тад бисмо заиста неправедници били и казну бисмо заиста заслужили!”

ആയത്ത്: 108

قَالَ ٱخۡسَـُٔواْ فِيهَا وَلَا تُكَلِّمُونِ

“Останите у Паклу, понижени и сасвим безвредни и више Ми се немојте обраћати!” Казаће им Свевишњи Бог.

ആയത്ത്: 109

إِنَّهُۥ كَانَ فَرِيقٞ مِّنۡ عِبَادِي يَقُولُونَ رَبَّنَآ ءَامَنَّا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَا وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ

“Неке слуге Моје, искрени верници, тражили су од Мене,” рећи ће Бог,“ да им опростим грехе и да пређем преко лоших дела њихових, и да их уведем у Своју милост, а Ја сам најмилостивији…”

ആയത്ത്: 110

فَٱتَّخَذۡتُمُوهُمۡ سِخۡرِيًّا حَتَّىٰٓ أَنسَوۡكُمۡ ذِكۡرِي وَكُنتُم مِّنۡهُمۡ تَضۡحَكُونَ

“Ви сте им се толико ругали да сте заборавили да Ме славите и спомињете; то вас је преко сваке мере заокупило, па сте остали незнанобошци; и верницима сте се стално ругали и исмејавали,” казаће Узвишени Бог.

ആയത്ത്: 111

إِنِّي جَزَيۡتُهُمُ ٱلۡيَوۡمَ بِمَا صَبَرُوٓاْ أَنَّهُمۡ هُمُ ٱلۡفَآئِزُونَ

И додаће: “Ето, њих, исте те вернике, Ја сам данас наградио рајским баштама уживања зато што су стрпљиво веровали и добра дела чинили и што су стрпљиво подносили ваше увреде.”

ആയത്ത്: 112

قَٰلَ كَمۡ لَبِثۡتُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ عَدَدَ سِنِينَ

У ватри Пакла, безбожници ће бити упитани: “Колико сте година на Земљи живели, колико сте година протраћили?”

ആയത്ത്: 113

قَالُواْ لَبِثۡنَا يَوۡمًا أَوۡ بَعۡضَ يَوۡمٖ فَسۡـَٔلِ ٱلۡعَآدِّينَ

Одговориће: “Живели смо на пролазном свету дан или само део дана. Питај оне који то боље од нас знају.”

ആയത്ത്: 114

قَٰلَ إِن لَّبِثۡتُمۡ إِلَّا قَلِيلٗاۖ لَّوۡ أَنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

“На Земљи сте само мало времена провели, толико мало да сте требали бити стрпљиви у послушности и покорности Богу, да сте само знали!" Биће им речено.

ആയത്ത്: 115

أَفَحَسِبۡتُمۡ أَنَّمَا خَلَقۡنَٰكُمۡ عَبَثٗا وَأَنَّكُمۡ إِلَيۡنَا لَا تُرۡجَعُونَ

Бог ће рећи: “О људи, зар сте мислили да сам вас узалуд, без икаквог циља створио? Да добре нећу наградити, а зле казнити? Да ћу поступити према вама којима сам разума дао, као према животињама које разума нису имале? Да после смрти нећете бити враћени Мени и да на одговорност за своја дела нећете одговарати?”

ആയത്ത്: 116

فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ ٱلۡمَلِكُ ٱلۡحَقُّۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡكَرِيمِ

Нека је слављен и узвишен Бог Који управља створењима онако како жели, и Који је истина, и Чије је обећање истина, и Чије су речи истина, и осим Кога нема истинског божанства. Он је Господар Престола величанственог, највећег створења! Онај ко је Господар највећег створења, тај је Господар и свих мањих створења.

ആയത്ത്: 117

وَمَن يَدۡعُ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ لَا بُرۡهَٰنَ لَهُۥ بِهِۦ فَإِنَّمَا حِسَابُهُۥ عِندَ رَبِّهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلۡكَٰفِرُونَ

А онај ко, поред Свевишњег Бога, обожава другог бога немајући баш никаквог доказа да исти тај бог заслужује да буде обожаван, а што је случај са свим лажним божанствима, такав ће се, због многобоштва, ружног и највећег греха, суочити са страшним страдањем и вечном патњом. Имајте на уму да незнанобожци неће успети нити ће се спасити на Дан коначног полагања рачуна!

ആയത്ത്: 118

وَقُل رَّبِّ ٱغۡفِرۡ وَٱرۡحَمۡ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلرَّٰحِمِينَ

И реци Божји Посланиче: “Боже опрости ми све, и пређи преко мојих лоших дела и узми ме у окриље Своје милости, јер си најмилостивији, примаш покајање и бришеш грехе!”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• الكافر حقير مهان عند الله.

Неверник код Бога нема баш никакву вредност.

• الاستهزاء بالصالحين ذنب عظيم يستحق صاحبه العذاب.

Исмејавање верника велики је грех чији починилац заслужује казну.

• تضييع العمر لازم من لوازم الكفر.

Губљење времена је неизбежна последица због неверства у Бога.

• الثناء على الله مظهر من مظاهر الأدب في الدعاء.

Пре молбе неопходно је захвалити се Богу и похвалити Га.

• لما افتتح الله سبحانه السورة بذكر صفات فلاح المؤمنين ناسب أن تختم السورة بذكر خسارة الكافرين وعدم فلاحهم.

Будући да су на почетку овог поглавља истакнуте особине због којих ће верници успети, њен крај садржи обавест о томе да ће незнанобожци настрадати.