പരിഭാഷ ആയത്ത് 60 അദ്ധ്യായം ഫുർഖാൻ - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 60

وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱسۡجُدُواْۤ لِلرَّحۡمَٰنِ قَالُواْ وَمَا ٱلرَّحۡمَٰنُ أَنَسۡجُدُ لِمَا تَأۡمُرُنَا وَزَادَهُمۡ نُفُورٗا۩

А када се незнанобошцима каже да падну ничице пред Милостивим Богом, они се праве да не знају ко је Милостиви. Говоре: “Нећемо пасти ничице! А ко је Милостиви? Не знамо ко је то и не признајемо га. Зар да паднемо ничице само због твоје заповести, и то оном кога не познајемо?!” Они се, због одбијања клањања Богу, још више отуђују од истине.

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.