പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ശ്ശുഅറാഅ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 370 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 61

فَلَمَّا تَرَٰٓءَا ٱلۡجَمۡعَانِ قَالَ أَصۡحَٰبُ مُوسَىٰٓ إِنَّا لَمُدۡرَكُونَ

И кад су се две скупине, Мојсијев народ и фараонова војска, међусобно угледале, Мојсијеви, мир над њим, другови повикаше: “Фараон и његове војске само што нас нису стигли! Ми немамо снаге да им се супротставимо!”

ആയത്ത്: 62

قَالَ كَلَّآۖ إِنَّ مَعِيَ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

“Грешите! Није тако као што мислите! Бог ће ми помоћи, Он ће ме путем спаса повести”, каза Мојсије, мир над њим.

ആയത്ത്: 63

فَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡبَحۡرَۖ فَٱنفَلَقَ فَكَانَ كُلُّ فِرۡقٖ كَٱلطَّوۡدِ ٱلۡعَظِيمِ

Онда је Узвишени Бог објавио Мојсију: “Удари штапом својим по мору!” Услед Мојсијевог, мир над њим, ударца море се раздвојило на дванаест пролаза, на онолико колико је било племена која су чинила Мојсијев народ, па је свака страна мора изгледала као огромно брдо у својој чврстини, тако да вода није протицала.

ആയത്ത്: 64

وَأَزۡلَفۡنَا ثَمَّ ٱلۡأٓخَرِينَ

Мудри Бог учинио је да се фараон и његови поклоници приближе мору и да у њему уђу мислећи да и они могу проћи.

ആയത്ത്: 65

وَأَنجَيۡنَا مُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

А Мојсија, мир над њим, и његове следбенике Узвишени је Бог спасио: прешли су море и нико се од њих није утопио.

ആയത്ത്: 66

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што су се синови Израиљеви спасили, Бог Узвишени, уништио је фараона и његову војску.

ആയത്ത്: 67

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

У Мојсијевом, мир над њим, спасењу помоћу пролаза у мору које се раставило, и фараоновом уништењу лежи заиста очигледно знамење и категорички доказ о истинитости оног Мојсијевог, мир над њим, посланства. Али, већина оних који су били уз фараона нису били верници.

ആയത്ത്: 68

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

Посланиче, Господар твој, заиста је Силан и може да се освети Својим непријатељима; а Самилостан је према покајницима.

ആയത്ത്: 69

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ إِبۡرَٰهِيمَ

Казуј својим сународницима, Божји Посланиче, вести о Божјем миљенику Авраму, мир над њим.

ആയത്ത്: 70

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا تَعۡبُدُونَ

Када се обратио свом оцу и својим сународницима: “Шта то ви, поред Свевишњег Бога, обожавате?"

ആയത്ത്: 71

قَالُواْ نَعۡبُدُ أَصۡنَامٗا فَنَظَلُّ لَهَا عَٰكِفِينَ

Они му одговорише: “Обожавамо идоле, искрено им се предајемо и њима се по цео дан обраћамо.”

ആയത്ത്: 72

قَالَ هَلۡ يَسۡمَعُونَكُمۡ إِذۡ تَدۡعُونَ

Аврам, мир над њим, рече својим сународницима: “Чују ли вас ваши кипови када им се обраћате?”

ആയത്ത്: 73

أَوۡ يَنفَعُونَكُمۡ أَوۡ يَضُرُّونَ

“Могу ли вам ваши богови које обожавате прибавити какво добро – ако сте им верни и предани, односно могу ли вам какво зло нанети – ако бисте их се одрекли?” Упита их посланик Аврам, мир над њим.

ആയത്ത്: 74

قَالُواْ بَلۡ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا كَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

“Не, они не чују наше молбе, ми баш никакво добро немамо од тога што их обожавамо, нити бисмо били на каквој штети ако бисмо их престали обожавати”, одговорише многобошци. “Али, затекли смо своје претке да тако чине, па их ми, ето, у томе одано и брижно следимо.”

ആയത്ത്: 75

قَالَ أَفَرَءَيۡتُم مَّا كُنتُمۡ تَعۡبُدُونَ

“А јесте ли размишљали”, поновио је Аврам, “о томе да су кипови које ви обожавате поред Узвишеног Бога,”

ആയത്ത്: 76

أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمُ ٱلۡأَقۡدَمُونَ

“и које су обожавали ваши давни преци”, казао је Аврам.

ആയത്ത്: 77

فَإِنَّهُمۡ عَدُوّٞ لِّيٓ إِلَّا رَبَّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И рече: “Сва ваша божанства која обожавате поред Свезнајућег Бога, непријатељи су моји јер су неистина. Али, мој непријатељ није Бог, Господар свих створења.”

ആയത്ത്: 78

ٱلَّذِي خَلَقَنِي فَهُوَ يَهۡدِينِ

“Бог је Онај Који ме је створио, Он ме Правим путем упућује у погледу добробити овог и будућег света”, рече свом народу посланик Аврам, мир над њим.

ആയത്ത്: 79

وَٱلَّذِي هُوَ يُطۡعِمُنِي وَيَسۡقِينِ

И рече: “Бог је Онај Који ме храни кад сам гладан, и Који ме поји кад сам жедан.”

ആയത്ത്: 80

وَإِذَا مَرِضۡتُ فَهُوَ يَشۡفِينِ

“Бог је Онај Који ме, кад оболим, исцељује, само Он може оздрављење дати”, казао је Аврам.

ആയത്ത്: 81

وَٱلَّذِي يُمِيتُنِي ثُمَّ يُحۡيِينِ

“Бог ће ме усмртити кад дође мој смртни час, а затим ће ме оживети из гроба”, наставио је Аврам, мир над њим.

ആയത്ത്: 82

وَٱلَّذِيٓ أَطۡمَعُ أَن يَغۡفِرَ لِي خَطِيٓـَٔتِي يَوۡمَ ٱلدِّينِ

И рекао је: “Бог је једини Онај Који ће ми – надам се – опростити грехе и прећи преко мојих ружних поступака на Дан коначног полагања рачуна.”

ആയത്ത്: 83

رَبِّ هَبۡ لِي حُكۡمٗا وَأَلۡحِقۡنِي بِٱلصَّٰلِحِينَ

Затим се посланик Аврам, мир над њим, обратио Свевишњем Богу молитвом: “Господару мој, знање ми исправно и проницљивост подари, и добрима ме придружи, у рајским баштама уживања!”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• الله مع عباده المؤمنين بالنصر والتأييد والإنجاء من الشدائد.

Свемогући је Бог уз вернике: пружа им Своју помоћ и подршку и избавља их из тешких ситуација.

• ثبوت صفتي العزة والرحمة لله تعالى.

У Божја се својства убрајају достојанство и милост.

• خطر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• أمل المؤمن في ربه عظيم.

Верник у Господара полаже велику наду.