പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം സ്വാദ് - ഖുർആൻ സംക്ഷിപ്ത വിശദീകരണം - പരിഭാഷ (സെർബിയ) - പേജ് നമ്പർ 453 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Саад

സൂറത്തിൻ്റെ ഉദ്ദേശ്യങ്ങളിൽ പെട്ടതാണ്:

ذكر المخاصمة بالباطل وعاقبتها.

Ово поглавље говори о брањењу истине и последицама тога.

---

ആയത്ത്: 1

صٓۚ وَٱلۡقُرۡءَانِ ذِي ٱلذِّكۡرِ

Кад се ради о кур’анским скраћеницама, о којима смо говорили на почетку поглавља ел-Бекара. Свевишњи Бог заклиње се часним Кур’аном, у којем се налази све што је људима корисно у погледу овог и Будућег света. А Аллах нема саучеснике, како то мисле незнанобошци.

ആയത്ത്: 2

بَلِ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ فِي عِزَّةٖ وَشِقَاقٖ

Али, они који не верују охоло се отуђују од монотеизма тиме што се супротстављају Силном Богу и Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

ആയത്ത്: 3

كَمۡ أَهۡلَكۡنَا مِن قَبۡلِهِم مِّن قَرۡنٖ فَنَادَواْ وَّلَاتَ حِينَ مَنَاصٖ

Узвишени Бог, уништио је многе неверничке народе пре овог народа, па су исти ти народи тражили помоћ од Бога кад их је сустигла казна, и повиновали су се Богу кајући се, али је за покајање било касно.

ആയത്ത്: 4

وَعَجِبُوٓاْ أَن جَآءَهُم مُّنذِرٞ مِّنۡهُمۡۖ وَقَالَ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا سَٰحِرٞ كَذَّابٌ

Незнанобошци се чуде што им је послат Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, да их упозори на то да ће их стићи казна уколико остану неверници. Незнанобошци су видели јасне доказе истинитости Мухаммедовог посланства, па ипак говоре: “Мухаммед само лаже и магијом вешто вара своје сународнике! Он лаже када тврди да је Божји посланик коме се објављује.”

ആയത്ത്: 5

أَجَعَلَ ٱلۡأٓلِهَةَ إِلَٰهٗا وَٰحِدًاۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٌ عُجَابٞ

И говоре: “Зар тај човек може свести бројна наша божанства на једног Бога? Тај његов поступак заиста је чудна ствар.”

ആയത്ത്: 6

وَٱنطَلَقَ ٱلۡمَلَأُ مِنۡهُمۡ أَنِ ٱمۡشُواْ وَٱصۡبِرُواْ عَلَىٰٓ ءَالِهَتِكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَشَيۡءٞ يُرَادُ

Угледници и прваци између неверника кренуше подстицати своје истомишљенике да остану доследни обожавању кипова, а не Бога, и да трпељиво устрају у својој вери. Рекли су: “Мухаммед позива у Ислам како би себи осигурао углед и власт на Земљи, и жели да га ми следимо!”

ആയത്ത്: 7

مَا سَمِعۡنَا بِهَٰذَا فِي ٱلۡمِلَّةِ ٱلۡأٓخِرَةِ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا ٱخۡتِلَٰقٌ

И додали су: “Нисмо чули да наши преци спомињу постојање само једног Бога, поред Којег се нико и ништа друго не сме обожавати. Заправо, нисмо чули ни да хришћани, Исусови следбеници, говоре да постоји само један Бог. Ето, Мухаммед само измишља лажи и доноси оно што је свима непознато.”

ആയത്ത്: 8

أَءُنزِلَ عَلَيۡهِ ٱلذِّكۡرُ مِنۢ بَيۡنِنَاۚ بَلۡ هُمۡ فِي شَكّٖ مِّن ذِكۡرِيۚ بَل لَّمَّا يَذُوقُواْ عَذَابِ

И кажу: “Зашто да Бог између нас баш Мухаммеду објави Књигу, а не нама који смо аристократе и великаши?” Многобошци су у сумњи у погледу оног што ти је објављено, Посланиче. Будући да их још није стигла казна, живе у обмани; да их казна стиге, не би чинили неверство и не би веровали у незнанобоптво, нити би сумњали у оно што ти се објављује.

ആയത്ത്: 9

أَمۡ عِندَهُمۡ خَزَآئِنُ رَحۡمَةِ رَبِّكَ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡوَهَّابِ

Располажу ли мекански неверници ризницама Божје милости и доброте? А Бог је силан, па се нико против Њега не може борити, и изузетно је дарежљив, и даје без рачуна оном коме Он хоће. Од његове доброте је да и веровесништво даје коме хоће. Они не располажу ризницама веровесништва, па да коме хоће дају, а коме хоће ускраћују.

ആയത്ത്: 10

أَمۡ لَهُم مُّلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَاۖ فَلۡيَرۡتَقُواْ فِي ٱلۡأَسۡبَٰبِ

Или, зар неверници владају небесима и Земљом и оним што је између њих, па располажу милошћу и опскрбом па коме желе дају, а коме хоће ускраћују? Ако имају власт на небесима и Земљи, нека се, онда, попну уз лестве на небо да себи осигурају располагање ризницама, из којих би давали и чије би благодати ускраћивали. Они то неће моћи да учине.

ആയത്ത്: 11

جُندٞ مَّا هُنَالِكَ مَهۡزُومٞ مِّنَ ٱلۡأَحۡزَابِ

Мекански неверници, који поричу твоје посланство, биће поражени у сукобу с истином, као што су давно пре њих поражени невернички народи, који су порицали посланике.

ആയത്ത്: 12

كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَفِرۡعَوۡنُ ذُو ٱلۡأَوۡتَادِ

Наиме, нису они први који су прицали истину, и пре меканских незнанобожаца порицали су народ Нојев, затим народ Ад, и фараон који је поседовао моћну војску помоћу које је кажњавао народ.

ആയത്ത്: 13

وَثَمُودُ وَقَوۡمُ لُوطٖ وَأَصۡحَٰبُ لۡـَٔيۡكَةِۚ أُوْلَٰٓئِكَ ٱلۡأَحۡزَابُ

Пре њих порицали су Салахов народ Семуд, и Лотов народ, и Јофоров народ – сви су они једни друге подржавали у порицању посланика и неверовању у оно што су они доносили.

ആയത്ത്: 14

إِن كُلٌّ إِلَّا كَذَّبَ ٱلرُّسُلَ فَحَقَّ عِقَابِ

Сви споменути народи порицали су своје посланике и заслужили су због тога Божју казну која их је неизоставно стигла, па макар и након неког времена.

ആയത്ത്: 15

وَمَا يَنظُرُ هَٰٓؤُلَآءِ إِلَّا صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ مَّا لَهَا مِن فَوَاقٖ

Они који поричу Мухаммедово, нека је мир над њим и милост Божја, посланство не чекају ништа друго осим другог дувања у рог, након којег им неће бити повратка на пролазан свет. Тад ће их снаћи казна уколико умру поричући Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

ആയത്ത്: 16

وَقَالُواْ رَبَّنَا عَجِّل لَّنَا قِطَّنَا قَبۡلَ يَوۡمِ ٱلۡحِسَابِ

Ругајући се и негирајући могућност оживљења, незнанобошци говоре: “Господару наш, казни нас што пре на овом свету, пре Часа суђеног!”

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• أقسم الله عز وجل بالقرآن العظيم، فالواجب تَلقِّيه بالإيمان والتصديق، والإقبال على استخراج معانيه.

Свевишњи Бог заклео се часним Кур’аном, из чега произлази да се у њега мора чврсто веровати и да се о његовим значењима мора размишљати.

• غلبة المقاييس المادية في أذهان المشركين برغبتهم في نزول الوحي على السادة والكبراء.

Руководећи се материјалним мерама да господа и великани имају предност на овом свету, незнанобошци су веровали да се управо њима треба дати Објава.

• سبب إعراض الكفار عن الإيمان: التكبر والتجبر والاستعلاء عن اتباع الحق.

Охолост и неприхватање истине имају за последицу да се неверници отуђе од веровања у Бога.