പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം ന്നിസാഅ് - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം). - പേജ് നമ്പർ 87 - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

ആയത്ത്: 52

أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ لَعَنَهُمُ ٱللَّهُۖ وَمَن يَلۡعَنِ ٱللَّهُ فَلَن تَجِدَ لَهُۥ نَصِيرًا

Они који имају овако покварено веровање су удаљени од Аллахове милости, а кога Аллах удаљи од Своје милости - неће никад наћи помагача на Судњем дану.

ആയത്ത്: 53

أَمۡ لَهُمۡ نَصِيبٞ مِّنَ ٱلۡمُلۡكِ فَإِذٗا لَّا يُؤۡتُونَ ٱلنَّاسَ نَقِيرًا

Они немају никакав удео у власти, а када би имали власт не би ником ништа дали, ни колико једну трункицу.

ആയത്ത്: 54

أَمۡ يَحۡسُدُونَ ٱلنَّاسَ عَلَىٰ مَآ ءَاتَىٰهُمُ ٱللَّهُ مِن فَضۡلِهِۦۖ فَقَدۡ ءَاتَيۡنَآ ءَالَ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡكِتَٰبَ وَٱلۡحِكۡمَةَ وَءَاتَيۡنَٰهُم مُّلۡكًا عَظِيمٗا

Они завиде Мухаммеду, нека је Аллахов мир и благослов на њега, и његовим пријатељима на веровесништву, веровању и власти које им је Аллах дао. Зашто завиде када смо раније давали потомцима Аврамовим објављену књигу и друге врсте објаве, и давали смо им велику власт над људима?

ആയത്ത്: 55

فَمِنۡهُم مَّنۡ ءَامَنَ بِهِۦ وَمِنۡهُم مَّن صَدَّ عَنۡهُۚ وَكَفَىٰ بِجَهَنَّمَ سَعِيرًا

Од следбеника Књиге је било оних који су веровали у објаву коју је Бог дао Авраму, мир над њим, и његовим потомцима, а имало је и оних који су се окренули од веровања, што је њихов став и према објави која је дата Мухаммеду, нека је Аллахов мир и благослов на њега, а ватра им је одговарајућа казна.

ആയത്ത്: 56

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِـَٔايَٰتِنَا سَوۡفَ نُصۡلِيهِمۡ نَارٗا كُلَّمَا نَضِجَتۡ جُلُودُهُم بَدَّلۡنَٰهُمۡ جُلُودًا غَيۡرَهَا لِيَذُوقُواْ ٱلۡعَذَابَۗ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ عَزِيزًا حَكِيمٗا

Они који не верују у Наше речи и доказе увешћемо у Ватру која ће их са свих страна обухватити на Судњем дану. Када год им изгори кожа, заменићемо је новом кожом, како би наставили да осећају патњу. Аллах је силан и мудар у Свом уређивању и пресуђивању.

ആയത്ത്: 57

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ سَنُدۡخِلُهُمۡ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَآ أَبَدٗاۖ لَّهُمۡ فِيهَآ أَزۡوَٰجٞ مُّطَهَّرَةٞۖ وَنُدۡخِلُهُمۡ ظِلّٗا ظَلِيلًا

А оне који верују у Аллаха, следе Његовог Посланика и чине добра дела увешћемо на Судњем дану у рајске перивоје испод чијих двораца реке теку, у којима ће вечно да бораве. У тим рајским перивојима ће да имају супруге које су чисте у сваком смислу, и увешћемо их у дугу густу хладовину у којој им неће бити ни хладно ни вруће.

ആയത്ത്: 58

۞ إِنَّ ٱللَّهَ يَأۡمُرُكُمۡ أَن تُؤَدُّواْ ٱلۡأَمَٰنَٰتِ إِلَىٰٓ أَهۡلِهَا وَإِذَا حَكَمۡتُم بَيۡنَ ٱلنَّاسِ أَن تَحۡكُمُواْ بِٱلۡعَدۡلِۚ إِنَّ ٱللَّهَ نِعِمَّا يَعِظُكُم بِهِۦٓۗ إِنَّ ٱللَّهَ كَانَ سَمِيعَۢا بَصِيرٗا

Аллах вам наређује да одговорност дате онима којима припада, и када судите међу људима да судите праведно, да не нагињете једној страни и да неправду не чините. Аллахови савети су, уистину, величанствени, и Он вас усмерава у свим вашим пословима, Он чује шта говорите и види шта радите.

ആയത്ത്: 59

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ أَطِيعُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُواْ ٱلرَّسُولَ وَأُوْلِي ٱلۡأَمۡرِ مِنكُمۡۖ فَإِن تَنَٰزَعۡتُمۡ فِي شَيۡءٖ فَرُدُّوهُ إِلَى ٱللَّهِ وَٱلرَّسُولِ إِن كُنتُمۡ تُؤۡمِنُونَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِۚ ذَٰلِكَ خَيۡرٞ وَأَحۡسَنُ تَأۡوِيلًا

О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, покоравајте се Аллаху и покоравајте се Посланику, чинећи наређено и клонећи се забрањеног, и покоравајте се претпостављенима ако вам не наређују грех. Ако се око нечега разиђете, вратите се Кур'ану и Посланиковој пракси, ако верујете у Аллаха и Судњи дан. То ваше враћање на Кур'ан и Праксу је боље од распиривања разилажења и говора на основу пуког мишљења, и бољи ће бити исход по вас.

ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:

• من أعظم أسباب كفر أهل الكتاب حسدهم المؤمنين على ما أنعم الله به عليهم من النبوة والتمكين في الأرض.

Од највећих узрока неверства оних којима је дата Књига јесте завист према верницима због благодати које им је Аллах дао, попут веровесништва и власти.

• الأمر بمكارم الأخلاق من المحافظة على الأمانات، والحكم بالعدل.

Ови одломци наређују да се човек окити племенитим особинама, у шта спада чување одговорности и праведно суђење.

• وجوب طاعة ولاة الأمر ما لم يأمروا بمعصية، والرجوع عند التنازع إلى حكم الله ورسوله صلى الله عليه وسلم تحقيقًا لمعنى الإيمان.

Ови стихови указују на обавезност покорности претпостављенима ако не наређују грех, и враћање, у случају спорења, Божјим и Посланиковим речима, примењујући на тај начин оно што веровање изискује.