പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം സൂറത്തുസ്സുഖ്റുഫ് - സെർബിയൻ പരിഭാഷ - പരിഭാഷകരുടെ കേന്ദ്രം, പണിപ്പുരയിൽ - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Украси

ആയത്ത്: 1

حمٓ

Ха-мим.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

ആയത്ത്: 2

وَٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Тако Ми јасне Књиге,

ആയത്ത്: 3

إِنَّا جَعَلۡنَٰهُ قُرۡءَٰنًا عَرَبِيّٗا لَّعَلَّكُمۡ تَعۡقِلُونَ

Ми је објављујемо као Кур'ан на арапском језику, да бисте разумели,

ആയത്ത്: 4

وَإِنَّهُۥ فِيٓ أُمِّ ٱلۡكِتَٰبِ لَدَيۡنَا لَعَلِيٌّ حَكِيمٌ

а он је у Главној књизи, код Нас, цењен и савршен.

ആയത്ത്: 5

أَفَنَضۡرِبُ عَنكُمُ ٱلذِّكۡرَ صَفۡحًا أَن كُنتُمۡ قَوۡمٗا مُّسۡرِفِينَ

Зар да одустанемо да вам објављујемо Кур'ан зато што сте људи који прелазе сваку меру зла?

ആയത്ത്: 6

وَكَمۡ أَرۡسَلۡنَا مِن نَّبِيّٖ فِي ٱلۡأَوَّلِينَ

А колико смо Ми претходим народима послали веровесника,

ആയത്ത്: 7

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن نَّبِيٍّ إِلَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

и ниједан им веровесник није дошао, а да му се нису изругивали!

ആയത്ത്: 8

فَأَهۡلَكۡنَآ أَشَدَّ مِنۡهُم بَطۡشٗا وَمَضَىٰ مَثَلُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Зато смо уништавали оне који су од ових били моћнији, а наведен вам је пример претходних народа.

ആയത്ത്: 9

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّنۡ خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ لَيَقُولُنَّ خَلَقَهُنَّ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡعَلِيمُ

Па ако их упиташ ко је створио небеса и Земљу, они ће сигурно да кажу: „Створио их је Силни и Свезнајући!“

ആയത്ത്: 10

ٱلَّذِي جَعَلَ لَكُمُ ٱلۡأَرۡضَ مَهۡدٗا وَجَعَلَ لَكُمۡ فِيهَا سُبُلٗا لَّعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ

Онај Који вам је Земљу учинио колевком и по њој вам створио пролазе, да бисте се усмеравали;

ആയത്ത്: 11

وَٱلَّذِي نَزَّلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءَۢ بِقَدَرٖ فَأَنشَرۡنَا بِهِۦ بَلۡدَةٗ مَّيۡتٗاۚ كَذَٰلِكَ تُخۡرَجُونَ

Онај Који са неба спушта воду са мером, помоћу које враћамо у живот мртве пределе – тако ћете и ви да будете проживљени из гробова.

ആയത്ത്: 12

وَٱلَّذِي خَلَقَ ٱلۡأَزۡوَٰجَ كُلَّهَا وَجَعَلَ لَكُم مِّنَ ٱلۡفُلۡكِ وَٱلۡأَنۡعَٰمِ مَا تَرۡكَبُونَ

Онај Који ствара створења сваке врсте и даје вам лађе и стоку да на њима путујете,

ആയത്ത്: 13

لِتَسۡتَوُۥاْ عَلَىٰ ظُهُورِهِۦ ثُمَّ تَذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ رَبِّكُمۡ إِذَا ٱسۡتَوَيۡتُمۡ عَلَيۡهِ وَتَقُولُواْ سُبۡحَٰنَ ٱلَّذِي سَخَّرَ لَنَا هَٰذَا وَمَا كُنَّا لَهُۥ مُقۡرِنِينَ

да се сместите на њиховим палубама и леђима и да се, потом, када се сместите на њих, сетите благодати свога Господара и да кажете: „Слављен и Узвишен нека је Онај Који нам је ово потчинио, ми то сами не би могли да постигнемо,

ആയത്ത്: 14

وَإِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا لَمُنقَلِبُونَ

и ми ћемо сигурно своме Господару да се вратимо!“

ആയത്ത്: 15

وَجَعَلُواْ لَهُۥ مِنۡ عِبَادِهِۦ جُزۡءًاۚ إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لَكَفُورٞ مُّبِينٌ

И они сматрају да су неке Његове слуге део Њега. Човек је, заиста, очигледни незахвалник.

ആയത്ത്: 16

أَمِ ٱتَّخَذَ مِمَّا يَخۡلُقُ بَنَاتٖ وَأَصۡفَىٰكُم بِٱلۡبَنِينَ

Зар да између оних које Он ствара узима Себи кћери, а вама дарује синове?!

ആയത്ത്: 17

وَإِذَا بُشِّرَ أَحَدُهُم بِمَا ضَرَبَ لِلرَّحۡمَٰنِ مَثَلٗا ظَلَّ وَجۡهُهُۥ مُسۡوَدّٗا وَهُوَ كَظِيمٌ

А кад неко од њих буде обавештен о ономе што Свемилосном приписује, лице му се ојађеном помрачи.

ആയത്ത്: 18

أَوَمَن يُنَشَّؤُاْ فِي ٱلۡحِلۡيَةِ وَهُوَ فِي ٱلۡخِصَامِ غَيۡرُ مُبِينٖ

Зар да оно које у украсима расте и које у расправи нејасно збори приписују Аллаху?!

ആയത്ത്: 19

وَجَعَلُواْ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ ٱلَّذِينَ هُمۡ عِبَٰدُ ٱلرَّحۡمَٰنِ إِنَٰثًاۚ أَشَهِدُواْ خَلۡقَهُمۡۚ سَتُكۡتَبُ شَهَٰدَتُهُمۡ وَيُسۡـَٔلُونَ

Они анђеле који су слуге Свемилосног сматрају женским. Да нису присуствовали њиховом стварању?! Њихова тврдња биће записана и они ће да одговарају!

ആയത്ത്: 20

وَقَالُواْ لَوۡ شَآءَ ٱلرَّحۡمَٰنُ مَا عَبَدۡنَٰهُمۗ مَّا لَهُم بِذَٰلِكَ مِنۡ عِلۡمٍۖ إِنۡ هُمۡ إِلَّا يَخۡرُصُونَ

И они говоре: „Да је хтео Свемилосни, не бисмо их обожавали!“ Они о томе ништа не знају, они само лажу.

ആയത്ത്: 21

أَمۡ ءَاتَيۡنَٰهُمۡ كِتَٰبٗا مِّن قَبۡلِهِۦ فَهُم بِهِۦ مُسۡتَمۡسِكُونَ

Или смо им дали Књигу пре тога па се ње придржавају?!

ആയത്ത്: 22

بَلۡ قَالُوٓاْ إِنَّا وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا عَلَىٰٓ أُمَّةٖ وَإِنَّا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم مُّهۡتَدُونَ

Они чак говоре: „Ми смо затекли наше претке како исповедају веру и, пратећи њихове трагове, ми смо на Правом путу.“

ആയത്ത്: 23

وَكَذَٰلِكَ مَآ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّذِيرٍ إِلَّا قَالَ مُتۡرَفُوهَآ إِنَّا وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا عَلَىٰٓ أُمَّةٖ وَإِنَّا عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِم مُّقۡتَدُونَ

Исто тако, пре тебе, Ми нисмо послали посланика ни у један град, а да они који су раскошно живели нису говорили: „Затекли смо наше претке како тако верују и ми их у стопу пратимо.“

ആയത്ത്: 24

۞ قَٰلَ أَوَلَوۡ جِئۡتُكُم بِأَهۡدَىٰ مِمَّا وَجَدتُّمۡ عَلَيۡهِ ءَابَآءَكُمۡۖ قَالُوٓاْ إِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

„Зар и онда“, говорио би он, „кад вам ја доносим бољу веру од оне коју сте упамтили од ваших предака?“ А они би одговарали: „Не верујемо ми у оно што је по вама послато!“

ആയത്ത്: 25

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

И Ми смо их кажњавали, па види какав је био крај оних који су посланике сматрали лажним.

ആയത്ത്: 26

وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِيمُ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦٓ إِنَّنِي بَرَآءٞ مِّمَّا تَعۡبُدُونَ

А кад Аврам рече своме оцу и своме народу: „Немам ја ништа са онима које ви обожавате,

ആയത്ത്: 27

إِلَّا ٱلَّذِي فَطَرَنِي فَإِنَّهُۥ سَيَهۡدِينِ

осим са Оним Који ме је створио јер ће Он, заиста, на Прави пут да ме упути.“

ആയത്ത്: 28

وَجَعَلَهَا كَلِمَةَۢ بَاقِيَةٗ فِي عَقِبِهِۦ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

Он то учини трајном речју за своје потомство, да би се вратили.

ആയത്ത്: 29

بَلۡ مَتَّعۡتُ هَٰٓؤُلَآءِ وَءَابَآءَهُمۡ حَتَّىٰ جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ وَرَسُولٞ مُّبِينٞ

А Ја сам чак овима допустио, а и њиховим прецима да уживају све док им није дошла Истина и јасни Посланик.

ആയത്ത്: 30

وَلَمَّا جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ قَالُواْ هَٰذَا سِحۡرٞ وَإِنَّا بِهِۦ كَٰفِرُونَ

А кад им је дошла Истина, рекоше: „Ово је враџбина, и ми у њу никако не верујемо!“

ആയത്ത്: 31

وَقَالُواْ لَوۡلَا نُزِّلَ هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانُ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنَ ٱلۡقَرۡيَتَيۡنِ عَظِيمٍ

И рекоше: „Зашто овај Кур'ан није објављен неком великану из ова два града?!“

ആയത്ത്: 32

أَهُمۡ يَقۡسِمُونَ رَحۡمَتَ رَبِّكَۚ نَحۡنُ قَسَمۡنَا بَيۡنَهُم مَّعِيشَتَهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَرَفَعۡنَا بَعۡضَهُمۡ فَوۡقَ بَعۡضٖ دَرَجَٰتٖ لِّيَتَّخِذَ بَعۡضُهُم بَعۡضٗا سُخۡرِيّٗاۗ وَرَحۡمَتُ رَبِّكَ خَيۡرٞ مِّمَّا يَجۡمَعُونَ

Зар они да распоређују милост твога Господара? Ми распоређујемо међу њима оно што им је потребно за живот на овом свету и Ми уздижемо једне над другима по степенима, да би једни друге узимали да им служе. А милост твога Господара боља је од онога што они гомилају.

ആയത്ത്: 33

وَلَوۡلَآ أَن يَكُونَ ٱلنَّاسُ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ لَّجَعَلۡنَا لِمَن يَكۡفُرُ بِٱلرَّحۡمَٰنِ لِبُيُوتِهِمۡ سُقُفٗا مِّن فِضَّةٖ وَمَعَارِجَ عَلَيۡهَا يَظۡهَرُونَ

А да неће сви људи да постану једна заједница (у неверству), Ми бисмо кровове кућа, оних који не верују у Свемилосног, од сребра учинили, а и степеништа уз која се пењу,

ആയത്ത്: 34

وَلِبُيُوتِهِمۡ أَبۡوَٰبٗا وَسُرُرًا عَلَيۡهَا يَتَّكِـُٔونَ

и врата њихових кућа и диване на којима се одмарају,

ആയത്ത്: 35

وَزُخۡرُفٗاۚ وَإِن كُلُّ ذَٰلِكَ لَمَّا مَتَٰعُ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَٱلۡأٓخِرَةُ عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُتَّقِينَ

дали бисмо им и украсе од злата, јер све је то само уживање у овосветском животу, а Будући свет, код твога Господара, биће за богобојазне.

ആയത്ത്: 36

وَمَن يَعۡشُ عَن ذِكۡرِ ٱلرَّحۡمَٰنِ نُقَيِّضۡ لَهُۥ شَيۡطَٰنٗا فَهُوَ لَهُۥ قَرِينٞ

Ономе ко се буде слепим правио пред Кур'аном Свемилосног, додаћемо му ђавола, па ће му он бити друг;

ആയത്ത്: 37

وَإِنَّهُمۡ لَيَصُدُّونَهُمۡ عَنِ ٱلسَّبِيلِ وَيَحۡسَبُونَ أَنَّهُم مُّهۡتَدُونَ

и ђаволи ће их од Правог пута одвраћати, а они ће мислити да су на Правом путу.

ആയത്ത്: 38

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَنَا قَالَ يَٰلَيۡتَ بَيۡنِي وَبَيۡنَكَ بُعۡدَ ٱلۡمَشۡرِقَيۡنِ فَبِئۡسَ ٱلۡقَرِينُ

И када дође пред Нас, рећи ће: „Камо среће да је између мене и тебе била толика раздаљина колика је између истока и запада! Како си ти био зао друг!“

ആയത്ത്: 39

وَلَن يَنفَعَكُمُ ٱلۡيَوۡمَ إِذ ظَّلَمۡتُمۡ أَنَّكُمۡ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

Тог дана неће вам користити то што ћете заједно бити у патњи, кад сте незнанобошци били.

ആയത്ത്: 40

أَفَأَنتَ تُسۡمِعُ ٱلصُّمَّ أَوۡ تَهۡدِي ٱلۡعُمۡيَ وَمَن كَانَ فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Зар ти да дозовеш глуве и упутиш слепе и оне који су у очигледној заблуди?!

ആയത്ത്: 41

فَإِمَّا نَذۡهَبَنَّ بِكَ فَإِنَّا مِنۡهُم مُّنتَقِمُونَ

Ако бисмо ти узели душу, њих бисмо, сигурно, казнили,

ആയത്ത്: 42

أَوۡ نُرِيَنَّكَ ٱلَّذِي وَعَدۡنَٰهُمۡ فَإِنَّا عَلَيۡهِم مُّقۡتَدِرُونَ

или, кад бисмо хтели да ти покажемо оно што смо им обећали, па Ми над њима, заиста, имамо потпуну моћ.

ആയത്ത്: 43

فَٱسۡتَمۡسِكۡ بِٱلَّذِيٓ أُوحِيَ إِلَيۡكَۖ إِنَّكَ عَلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ

Зато се држи онога што ти се објављује, а ти си, уистину, на Правом путу.

ആയത്ത്: 44

وَإِنَّهُۥ لَذِكۡرٞ لَّكَ وَلِقَوۡمِكَۖ وَسَوۡفَ تُسۡـَٔلُونَ

Кур'ан је, заиста, част и теби и твоме народу; па бићете питани!

ആയത്ത്: 45

وَسۡـَٔلۡ مَنۡ أَرۡسَلۡنَا مِن قَبۡلِكَ مِن رُّسُلِنَآ أَجَعَلۡنَا مِن دُونِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ءَالِهَةٗ يُعۡبَدُونَ

А питај оне које смо послали пре тебе од Наших посланика - да ли смо Ми наређивали да се, осим Свемилосног, обожавају божанства?

ആയത്ത്: 46

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَقَالَ إِنِّي رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Још давно смо Ми послали Мојсија са Нашим знамењима фараону и његовим главешинама, и он је рекао: „Ја сам, заиста, посланик Господара светова!“

ആയത്ത്: 47

فَلَمَّا جَآءَهُم بِـَٔايَٰتِنَآ إِذَا هُم مِّنۡهَا يَضۡحَكُونَ

И пошто им је донео Наше доказе, они су, одједном, почели да их исмејавају.

ആയത്ത്: 48

وَمَا نُرِيهِم مِّنۡ ءَايَةٍ إِلَّا هِيَ أَكۡبَرُ مِنۡ أُخۡتِهَاۖ وَأَخَذۡنَٰهُم بِٱلۡعَذَابِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

А нисмо им показивали ниједан знак а да није био већи од претходног! И подвргли смо их патњи, како би се повратили!

ആയത്ത്: 49

وَقَالُواْ يَٰٓأَيُّهَ ٱلسَّاحِرُ ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَ إِنَّنَا لَمُهۡتَدُونَ

И говорили су: „О ти, чаробњаче! Замоли за нас свога Господара, јер ти је обећао, а ми ћемо сигурно да пођемо Правим путем!“

ആയത്ത്: 50

فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابَ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ

А чим бисмо их ослободили невоље, зачас би прекршили обавезу.

ആയത്ത്: 51

وَنَادَىٰ فِرۡعَوۡنُ فِي قَوۡمِهِۦ قَالَ يَٰقَوۡمِ أَلَيۡسَ لِي مُلۡكُ مِصۡرَ وَهَٰذِهِ ٱلۡأَنۡهَٰرُ تَجۡرِي مِن تَحۡتِيٓۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

И фараон обзнани своме народу: „О мој народе“, рече он, „зар мени не припада власт у Мисиру и ове реке које теку испред мене - зар не видите?!“

ആയത്ത്: 52

أَمۡ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡ هَٰذَا ٱلَّذِي هُوَ مَهِينٞ وَلَا يَكَادُ يُبِينُ

Зар ја нисам бољи од овог бедника који једва разговетно говори?

ആയത്ത്: 53

فَلَوۡلَآ أُلۡقِيَ عَلَيۡهِ أَسۡوِرَةٞ مِّن ذَهَبٍ أَوۡ جَآءَ مَعَهُ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةُ مُقۡتَرِنِينَ

Зашто му нису стављене наруквице од злата, или зашто заједно са њим нису дошли анђели?

ആയത്ത്: 54

فَٱسۡتَخَفَّ قَوۡمَهُۥ فَأَطَاعُوهُۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

И он заведе свој народ па му се покорише; они су, заиста, били народ грешни.

ആയത്ത്: 55

فَلَمَّآ ءَاسَفُونَا ٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ أَجۡمَعِينَ

А кад изазваше Наш гнев, Ми их казнисмо и све их потописмо,

ആയത്ത്: 56

فَجَعَلۡنَٰهُمۡ سَلَفٗا وَمَثَلٗا لِّلۡأٓخِرِينَ

и учинисмо их примером и поуком каснијим народима.

ആയത്ത്: 57

۞ وَلَمَّا ضُرِبَ ٱبۡنُ مَرۡيَمَ مَثَلًا إِذَا قَوۡمُكَ مِنۡهُ يَصِدُّونَ

А кад је твоме народу као пример наведен Маријин син, одједном су они, због тога, почели да се расправљају,

ആയത്ത്: 58

وَقَالُوٓاْ ءَأَٰلِهَتُنَا خَيۡرٌ أَمۡ هُوَۚ مَا ضَرَبُوهُ لَكَ إِلَّا جَدَلَۢاۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٌ خَصِمُونَ

и рекли: „Да ли су наша божанства боља или он?“ А навели су ти га као пример само зато да би се препирали. Они су свађалачки народ.

ആയത്ത്: 59

إِنۡ هُوَ إِلَّا عَبۡدٌ أَنۡعَمۡنَا عَلَيۡهِ وَجَعَلۡنَٰهُ مَثَلٗا لِّبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Он је био само слуга којег смо Ми обасули благодатима и учинили га примером Израиљевим синовима.

ആയത്ത്: 60

وَلَوۡ نَشَآءُ لَجَعَلۡنَا مِنكُم مَّلَٰٓئِكَةٗ فِي ٱلۡأَرۡضِ يَخۡلُفُونَ

А да хоћемо, Ми бисмо учинили да вас на Земљи наследе анђели;

ആയത്ത്: 61

وَإِنَّهُۥ لَعِلۡمٞ لِّلسَّاعَةِ فَلَا تَمۡتَرُنَّ بِهَا وَٱتَّبِعُونِۚ هَٰذَا صِرَٰطٞ مُّسۡتَقِيمٞ

и заиста је он предзнак Смака света, зато никако не сумњајте у њега и следите мене! Ово је Прави пут,

ആയത്ത്: 62

وَلَا يَصُدَّنَّكُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُۖ إِنَّهُۥ لَكُمۡ عَدُوّٞ مُّبِينٞ

и нека вас ђаво никако не одврати; он вам је, заиста, отворени непријатељ.

ആയത്ത്: 63

وَلَمَّا جَآءَ عِيسَىٰ بِٱلۡبَيِّنَٰتِ قَالَ قَدۡ جِئۡتُكُم بِٱلۡحِكۡمَةِ وَلِأُبَيِّنَ لَكُم بَعۡضَ ٱلَّذِي تَخۡتَلِفُونَ فِيهِۖ فَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَأَطِيعُونِ

А кад је Исус донео очигледне доказе, казао је: „Доносим вам мудрост и долазим да вам објасним оно у чему се разилазите. Зато се бојте Аллаха и мени се покоравајте.

ആയത്ത്: 64

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ رَبِّي وَرَبُّكُمۡ فَٱعۡبُدُوهُۚ هَٰذَا صِرَٰطٞ مُّسۡتَقِيمٞ

Аллах је и мој и ваш Господар, па Њега само обожавајте! Ово је Прави пут!“

ആയത്ത്: 65

فَٱخۡتَلَفَ ٱلۡأَحۡزَابُ مِنۢ بَيۡنِهِمۡۖ فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنۡ عَذَابِ يَوۡمٍ أَلِيمٍ

Али су се групе из њихових редова подвојиле. Па тешко онима који о њему криво говоре од казне на болноме Дану!

ആയത്ത്: 66

هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّا ٱلسَّاعَةَ أَن تَأۡتِيَهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

Чекају ли они друго осим да им Смак света изненада дође, и да они и не осете?!

ആയത്ത്: 67

ٱلۡأَخِلَّآءُ يَوۡمَئِذِۭ بَعۡضُهُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوٌّ إِلَّا ٱلۡمُتَّقِينَ

Тог дана пријатељи ће једни другима постати непријатељи, осим оних који су били богобојазни.

ആയത്ത്: 68

يَٰعِبَادِ لَا خَوۡفٌ عَلَيۡكُمُ ٱلۡيَوۡمَ وَلَآ أَنتُمۡ تَحۡزَنُونَ

„О слуге Моје, за вас данас неће да буде страха, нити ћете да тугујете!“

ആയത്ത്: 69

ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ مُسۡلِمِينَ

А онима који су у Наше речи и доказе веровали и који су били муслимани - биће речено:

ആയത്ത്: 70

ٱدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ أَنتُمۡ وَأَزۡوَٰجُكُمۡ تُحۡبَرُونَ

„Уђите у Рај, ви и ваше супруге, радосни!“

ആയത്ത്: 71

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِصِحَافٖ مِّن ذَهَبٖ وَأَكۡوَابٖۖ وَفِيهَا مَا تَشۡتَهِيهِ ٱلۡأَنفُسُ وَتَلَذُّ ٱلۡأَعۡيُنُۖ وَأَنتُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Они ће да буду служени из посуда и чаша од злата. У њему ће да буде све што зажеле душе и чиме се наслађују очи, и у њему ћете вечно да боравите.

ആയത്ത്: 72

وَتِلۡكَ ٱلۡجَنَّةُ ٱلَّتِيٓ أُورِثۡتُمُوهَا بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Ето, то је Рај који сте у наследство добили за оно што сте радили;

ആയത്ത്: 73

لَكُمۡ فِيهَا فَٰكِهَةٞ كَثِيرَةٞ مِّنۡهَا تَأۡكُلُونَ

у њему ћете да имате разноврсног воћа којег ћете јести.

ആയത്ത്: 74

إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي عَذَابِ جَهَنَّمَ خَٰلِدُونَ

Заиста ће неверници у Паклу вечно да остану,

ആയത്ത്: 75

لَا يُفَتَّرُ عَنۡهُمۡ وَهُمۡ فِيهِ مُبۡلِسُونَ

она неће да им буде ублажена и никакве наде у спас неће да имају. Они ће у њој да буду очајни.

ആയത്ത്: 76

وَمَا ظَلَمۡنَٰهُمۡ وَلَٰكِن كَانُواْ هُمُ ٱلظَّٰلِمِينَ

Нисмо им Ми учинили неправду, него су они сами себи неправду нанели.

ആയത്ത്: 77

وَنَادَوۡاْ يَٰمَٰلِكُ لِيَقۡضِ عَلَيۡنَا رَبُّكَۖ قَالَ إِنَّكُم مَّٰكِثُونَ

Они ће да дозивају: „О Малик! Нека нас твој Господар докрајчи!“ А он ће да каже: „Заиста ви ту остајете!“

ആയത്ത്: 78

لَقَدۡ جِئۡنَٰكُم بِٱلۡحَقِّ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَكُمۡ لِلۡحَقِّ كَٰرِهُونَ

Ми смо вам слали Истину, али већина вас презире истину.

ആയത്ത്: 79

أَمۡ أَبۡرَمُوٓاْ أَمۡرٗا فَإِنَّا مُبۡرِمُونَ

Ако они спремају замке, и Ми ћемо замке њима да поставимо.

ആയത്ത്: 80

أَمۡ يَحۡسَبُونَ أَنَّا لَا نَسۡمَعُ سِرَّهُمۡ وَنَجۡوَىٰهُمۚ بَلَىٰ وَرُسُلُنَا لَدَيۡهِمۡ يَكۡتُبُونَ

Зар они мисле да Ми не чујемо шта они насамо разговарају и како се међу собом договарају? Чујемо Ми, а Наши анђели, који су уз њих, записују.

ആയത്ത്: 81

قُلۡ إِن كَانَ لِلرَّحۡمَٰنِ وَلَدٞ فَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡعَٰبِدِينَ

Реци: „Да Свемилосни има дете, па ја бих га први обожавао!“

ആയത്ത്: 82

سُبۡحَٰنَ رَبِّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ رَبِّ ٱلۡعَرۡشِ عَمَّا يَصِفُونَ

Нека је Слављен и Узвишен Господар небеса и Земље, и Господар Престола, од онога како Га они описују!

ആയത്ത്: 83

فَذَرۡهُمۡ يَخُوضُواْ وَيَلۡعَبُواْ حَتَّىٰ يُلَٰقُواْ يَوۡمَهُمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

Па, ти их остави нека се упуштају у заблуду и забављају док не доживе Дан којим им се прети.

ആയത്ത്: 84

وَهُوَ ٱلَّذِي فِي ٱلسَّمَآءِ إِلَٰهٞ وَفِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَٰهٞۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

Он је Бог на небесима и Бог на Земљи. Он је Мудри и Свезнајући!

ആയത്ത്: 85

وَتَبَارَكَ ٱلَّذِي لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَعِندَهُۥ عِلۡمُ ٱلسَّاعَةِ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ

И нека је узвишен Онај Чија је власт на небесима и на Земљи, и између њих, Он једини зна када ће Смак света да буде, и Њему ћете се сви вратити!

ആയത്ത്: 86

وَلَا يَمۡلِكُ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ مِن دُونِهِ ٱلشَّفَٰعَةَ إِلَّا مَن شَهِدَ بِٱلۡحَقِّ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ

Они које они, поред Њега, моле - неће моћи да се заузимају за друге; моћи ће само они који признају истину, они који знају.

ആയത്ത്: 87

وَلَئِن سَأَلۡتَهُم مَّنۡ خَلَقَهُمۡ لَيَقُولُنَّ ٱللَّهُۖ فَأَنَّىٰ يُؤۡفَكُونَ

А ако их упиташ ко их је створио, сигурно ће да кажу: „Аллах!“ Па куда се онда одмећу?!

ആയത്ത്: 88

وَقِيلِهِۦ يَٰرَبِّ إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ قَوۡمٞ لَّا يُؤۡمِنُونَ

И рече Посланик: „Мој Господару, ово су, заиста, људи који не верују!“

ആയത്ത്: 89

فَٱصۡفَحۡ عَنۡهُمۡ وَقُلۡ سَلَٰمٞۚ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Па ти се окрени од њих и реци: „Мир!“ А сазнаће они сигурно!