പരിഭാഷ അദ്ധ്യായം സൂറത്തുൽ അഅ്റാഫ് - സെർബിയൻ പരിഭാഷ - പരിഭാഷകരുടെ കേന്ദ്രം, പണിപ്പുരയിൽ - വിശുദ്ധ ഖുർആൻ വിജ്ഞാനകോശം

Бедеми

ആയത്ത്: 1

الٓمٓصٓ

Елиф Лам Мим Сад.^[1]

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

ആയത്ത്: 2

كِتَٰبٌ أُنزِلَ إِلَيۡكَ فَلَا يَكُن فِي صَدۡرِكَ حَرَجٞ مِّنۡهُ لِتُنذِرَ بِهِۦ وَذِكۡرَىٰ لِلۡمُؤۡمِنِينَ

Ово је Књига која ти се спушта – па нека ти у грудима не буде никакве тегобе због ње - да њоме упозораваш, и да верницима буде опомена.

ആയത്ത്: 3

ٱتَّبِعُواْ مَآ أُنزِلَ إِلَيۡكُم مِّن رَّبِّكُمۡ وَلَا تَتَّبِعُواْ مِن دُونِهِۦٓ أَوۡلِيَآءَۗ قَلِيلٗا مَّا تَذَكَّرُونَ

Следите оно што вам се од вашег Господара објављује и поред Њега не узимајте друге као заштитнике! А како ви мало поуку примате?

ആയത്ത്: 4

وَكَم مِّن قَرۡيَةٍ أَهۡلَكۡنَٰهَا فَجَآءَهَا بَأۡسُنَا بَيَٰتًا أَوۡ هُمۡ قَآئِلُونَ

Колико смо Ми само насеља разорили; а казна им је Наша долазила ноћу или дању кад би прилегли?

ആയത്ത്: 5

فَمَا كَانَ دَعۡوَىٰهُمۡ إِذۡ جَآءَهُم بَأۡسُنَآ إِلَّآ أَن قَالُوٓاْ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

А њихово признање, када би им дошла Наша казна, биле су само речи: ’Заиста смо били неправедници!’

ആയത്ത്: 6

فَلَنَسۡـَٔلَنَّ ٱلَّذِينَ أُرۡسِلَ إِلَيۡهِمۡ وَلَنَسۡـَٔلَنَّ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И сигурно ћемо питати оне којима смо слали посланике, а питаћемо, заиста, и посланике,

ആയത്ത്: 7

فَلَنَقُصَّنَّ عَلَيۡهِم بِعِلۡمٖۖ وَمَا كُنَّا غَآئِبِينَ

Па ћемо им, сигурно, казивати по знању Нашем, све што о њима знамо, а Ми нисмо одсутни били.

ആയത്ത്: 8

وَٱلۡوَزۡنُ يَوۡمَئِذٍ ٱلۡحَقُّۚ فَمَن ثَقُلَتۡ مَوَٰزِينُهُۥ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

Вагање тога дана биће праведно: они чија добра дела буду тешка, они ће успети;

ആയത്ത്: 9

وَمَنۡ خَفَّتۡ مَوَٰزِينُهُۥ فَأُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُم بِمَا كَانُواْ بِـَٔايَٰتِنَا يَظۡلِمُونَ

а они чија добра дела буду лака, они ће, зато што су према Нашим речима и доказима били неправедни, да настрадају.

ആയത്ത്: 10

وَلَقَدۡ مَكَّنَّٰكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَجَعَلۡنَا لَكُمۡ فِيهَا مَعَٰيِشَۗ قَلِيلٗا مَّا تَشۡكُرُونَ

Ми смо вас сместили на Земљи и на њој све што вам је потребно за живот дали. А како ви мало захваљујете?!

ആയത്ത്: 11

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَٰكُمۡ ثُمَّ صَوَّرۡنَٰكُمۡ ثُمَّ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ لَمۡ يَكُن مِّنَ ٱلسَّٰجِدِينَ

Ми смо вас створили и онда вам облик дали, а после смо анђелима казали: „Поклоните се Адаму!“ Па се сви поклонише, осим Сотоне, он није био међу онима који су се поклонили!

ആയത്ത്: 12

قَالَ مَا مَنَعَكَ أَلَّا تَسۡجُدَ إِذۡ أَمَرۡتُكَۖ قَالَ أَنَا۠ خَيۡرٞ مِّنۡهُ خَلَقۡتَنِي مِن نَّارٖ وَخَلَقۡتَهُۥ مِن طِينٖ

„Шта те је навело да се не поклониш кад сам ти наредио?“ Упита Он. „Ја сам бољи од њега; мене си створио од ватре, а њега од иловаче.“ Одговори.

ആയത്ത്: 13

قَالَ فَٱهۡبِطۡ مِنۡهَا فَمَا يَكُونُ لَكَ أَن تَتَكَبَّرَ فِيهَا فَٱخۡرُجۡ إِنَّكَ مِنَ ٱلصَّٰغِرِينَ

„Онда силази из Раја.“ Рече Аллах. „Није ти дозвољено да се у Рају охолиш; силази, ти си, заиста, међу презреним!“

ആയത്ത്: 14

قَالَ أَنظِرۡنِيٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

„Дај ми времена до дана њиховог проживљења!“ Замоли.

ആയത്ത്: 15

قَالَ إِنَّكَ مِنَ ٱلۡمُنظَرِينَ

"Даје ти се времена!" Рече Он.

ആയത്ത്: 16

قَالَ فَبِمَآ أَغۡوَيۡتَنِي لَأَقۡعُدَنَّ لَهُمۡ صِرَٰطَكَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

„Као што си ме у заблуду завео“, рече, „тако ћу и ја људе на Твом Правом путу сигурно да пресрећем,

ആയത്ത്: 17

ثُمَّ لَأٓتِيَنَّهُم مِّنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ وَعَنۡ أَيۡمَٰنِهِمۡ وَعَن شَمَآئِلِهِمۡۖ وَلَا تَجِدُ أَكۡثَرَهُمۡ شَٰكِرِينَ

па ћу, заиста, и спреда, и страга, и здесна, и слева да им прилазим, и Ти ћеш да установиш да већина њих неће да буде захвална!“

ആയത്ത്: 18

قَالَ ٱخۡرُجۡ مِنۡهَا مَذۡءُومٗا مَّدۡحُورٗاۖ لَّمَن تَبِعَكَ مِنۡهُمۡ لَأَمۡلَأَنَّ جَهَنَّمَ مِنكُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Излази из њега, покуђен и понижен!“ Рече Он. „Тобом и свима који се за тобом буду поводили заиста ћу Пакао да напуним!“

ആയത്ത്: 19

وَيَٰٓـَٔادَمُ ٱسۡكُنۡ أَنتَ وَزَوۡجُكَ ٱلۡجَنَّةَ فَكُلَا مِنۡ حَيۡثُ شِئۡتُمَا وَلَا تَقۡرَبَا هَٰذِهِ ٱلشَّجَرَةَ فَتَكُونَا مِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

„А ти, о Адаме, и супруга твоја у Рају станујте и одакле год хоћете једите, само се овом дрвету не приближавајте, да не будете неправедници!“

ആയത്ത്: 20

فَوَسۡوَسَ لَهُمَا ٱلشَّيۡطَٰنُ لِيُبۡدِيَ لَهُمَا مَا وُۥرِيَ عَنۡهُمَا مِن سَوۡءَٰتِهِمَا وَقَالَ مَا نَهَىٰكُمَا رَبُّكُمَا عَنۡ هَٰذِهِ ٱلشَّجَرَةِ إِلَّآ أَن تَكُونَا مَلَكَيۡنِ أَوۡ تَكُونَا مِنَ ٱلۡخَٰلِدِينَ

И ђаво поче да их навраћа да би им открио њихова стидна места, која су им скривена била, и рече: „Ваш Господар вам забрањује ово дрво само зато да не бисте постали анђели или да не бисте постали бесмртни“,

ആയത്ത്: 21

وَقَاسَمَهُمَآ إِنِّي لَكُمَا لَمِنَ ٱلنَّٰصِحِينَ

и заклињаше им се: „Ја сам вам, заиста, искрени саветник!“

ആയത്ത്: 22

فَدَلَّىٰهُمَا بِغُرُورٖۚ فَلَمَّا ذَاقَا ٱلشَّجَرَةَ بَدَتۡ لَهُمَا سَوۡءَٰتُهُمَا وَطَفِقَا يَخۡصِفَانِ عَلَيۡهِمَا مِن وَرَقِ ٱلۡجَنَّةِۖ وَنَادَىٰهُمَا رَبُّهُمَآ أَلَمۡ أَنۡهَكُمَا عَن تِلۡكُمَا ٱلشَّجَرَةِ وَأَقُل لَّكُمَآ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ لَكُمَا عَدُوّٞ مُّبِينٞ

И на превару их заведе. А кад они оно дрво пробаше, указаше им се њихова стидна места и они по себи рајско лишће да стављају почеше. „Зар вам то дрво нисам забранио?“ Зовну их њихов Господар. „И казао вам: 'ђаво вам је, збиља, отворени непријатељ.'“

ആയത്ത്: 23

قَالَا رَبَّنَا ظَلَمۡنَآ أَنفُسَنَا وَإِن لَّمۡ تَغۡفِرۡ لَنَا وَتَرۡحَمۡنَا لَنَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

„Господару наш“, рекоше они, „сами смо себи неправду учинили, и ако нам Ти не опростиш и не смилујеш нам се, сигурно ћемо да настрадамо.“

ആയത്ത്: 24

قَالَ ٱهۡبِطُواْ بَعۡضُكُمۡ لِبَعۡضٍ عَدُوّٞۖ وَلَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُسۡتَقَرّٞ وَمَتَٰعٌ إِلَىٰ حِينٖ

„Силазите!“ Рече Он. „Једни другима бићете непријатељи! На Земљи ћете да боравите и до одређеног времена ћете да уживате.“

ആയത്ത്: 25

قَالَ فِيهَا تَحۡيَوۡنَ وَفِيهَا تَمُوتُونَ وَمِنۡهَا تُخۡرَجُونَ

„На њој ћете да живите, на њој ћете да умирете и из ње ћете да будете проживљени“, рече Он.

ആയത്ത്: 26

يَٰبَنِيٓ ءَادَمَ قَدۡ أَنزَلۡنَا عَلَيۡكُمۡ لِبَاسٗا يُوَٰرِي سَوۡءَٰتِكُمۡ وَرِيشٗاۖ وَلِبَاسُ ٱلتَّقۡوَىٰ ذَٰلِكَ خَيۡرٞۚ ذَٰلِكَ مِنۡ ءَايَٰتِ ٱللَّهِ لَعَلَّهُمۡ يَذَّكَّرُونَ

О синови Адамови, дали смо вам одећу која ће да покрива ваша стидна места, а и раскошна одела, али, одећа богобојазности, то је оно најбоље. То су неки Аллахови знаци да би се они присетили и прихватили поуку.

ആയത്ത്: 27

يَٰبَنِيٓ ءَادَمَ لَا يَفۡتِنَنَّكُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ كَمَآ أَخۡرَجَ أَبَوَيۡكُم مِّنَ ٱلۡجَنَّةِ يَنزِعُ عَنۡهُمَا لِبَاسَهُمَا لِيُرِيَهُمَا سَوۡءَٰتِهِمَآۚ إِنَّهُۥ يَرَىٰكُمۡ هُوَ وَقَبِيلُهُۥ مِنۡ حَيۡثُ لَا تَرَوۡنَهُمۡۗ إِنَّا جَعَلۡنَا ٱلشَّيَٰطِينَ أَوۡلِيَآءَ لِلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ

О синови Адамови, нека вас никако не заведе ђаво као што је извео из Раја ваше родитеље, скинувши са њих одећу да би им показао њихова стидна места! Он вас, заиста, види; он и његове војске, одакле ви њих не видите. Уистину, Ми смо учинили да ђаволи буду заштитници онима који не верују.

ആയത്ത്: 28

وَإِذَا فَعَلُواْ فَٰحِشَةٗ قَالُواْ وَجَدۡنَا عَلَيۡهَآ ءَابَآءَنَا وَٱللَّهُ أَمَرَنَا بِهَاۗ قُلۡ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَأۡمُرُ بِٱلۡفَحۡشَآءِۖ أَتَقُولُونَ عَلَى ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ

А када ураде неко гнусно дело, говоре: „Затекли смо наше претке да то раде, а и Аллах нам је то заповедио.“ Реци: „Аллах не заповеда да се раде гнусна дела! Зашто о Аллаху говорите оно што не знате?“

ആയത്ത്: 29

قُلۡ أَمَرَ رَبِّي بِٱلۡقِسۡطِۖ وَأَقِيمُواْ وُجُوهَكُمۡ عِندَ كُلِّ مَسۡجِدٖ وَٱدۡعُوهُ مُخۡلِصِينَ لَهُ ٱلدِّينَۚ كَمَا بَدَأَكُمۡ تَعُودُونَ

Реци: „Господар мој наређује праведност. И обраћајте се само Њему кад год обављате молитву, и молите се искрено Му веру исповедајући! Као што вас је први пут створио, тако ће поново да вас оживи.“

ആയത്ത്: 30

فَرِيقًا هَدَىٰ وَفَرِيقًا حَقَّ عَلَيۡهِمُ ٱلضَّلَٰلَةُۚ إِنَّهُمُ ٱتَّخَذُواْ ٱلشَّيَٰطِينَ أَوۡلِيَآءَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَيَحۡسَبُونَ أَنَّهُم مُّهۡتَدُونَ

Он једне на Прави пут упућује, а други, са правом, заблуду заслужују, јер они, уместо Аллаха, заиста ђаволе за заштитнике узимају и мисле да су упућени.

ആയത്ത്: 31

۞ يَٰبَنِيٓ ءَادَمَ خُذُواْ زِينَتَكُمۡ عِندَ كُلِّ مَسۡجِدٖ وَكُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ وَلَا تُسۡرِفُوٓاْۚ إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُسۡرِفِينَ

О синови Адамови, кад год пођете на молитву лепо се обуците. И једите и пијте, само не претерујте; Он, заиста, не воли оне који претерују.

ആയത്ത്: 32

قُلۡ مَنۡ حَرَّمَ زِينَةَ ٱللَّهِ ٱلَّتِيٓ أَخۡرَجَ لِعِبَادِهِۦ وَٱلطَّيِّبَٰتِ مِنَ ٱلرِّزۡقِۚ قُلۡ هِيَ لِلَّذِينَ ءَامَنُواْ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا خَالِصَةٗ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۗ كَذَٰلِكَ نُفَصِّلُ ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمٖ يَعۡلَمُونَ

Реци: „Ко је забранио Аллахове украсе које је Он за слуге Своје створио, и укусна јела?“ Реци: „То је за вернике на овом свету, а на оном свету су само за њих.“ Ето, тако Ми темељно излажемо доказе људима који знају.

ആയത്ത്: 33

قُلۡ إِنَّمَا حَرَّمَ رَبِّيَ ٱلۡفَوَٰحِشَ مَا ظَهَرَ مِنۡهَا وَمَا بَطَنَ وَٱلۡإِثۡمَ وَٱلۡبَغۡيَ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّ وَأَن تُشۡرِكُواْ بِٱللَّهِ مَا لَمۡ يُنَزِّلۡ بِهِۦ سُلۡطَٰنٗا وَأَن تَقُولُواْ عَلَى ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ

Реци: „Господар мој забрањује гнусна дела, и јавна и тајна, и грехе, и бесправну употребу силе, и да Аллаху у обожавању придружујете оне за које Он никакав доказ није објавио, и да о Аллаху говорите оно што не знате.“

ആയത്ത്: 34

وَلِكُلِّ أُمَّةٍ أَجَلٞۖ فَإِذَا جَآءَ أَجَلُهُمۡ لَا يَسۡتَأۡخِرُونَ سَاعَةٗ وَلَا يَسۡتَقۡدِمُونَ

Сваки народ има свој рок, и када дође њихов рок, неће моћи ни за трен један ни да га одложе ни убрзају.

ആയത്ത്: 35

يَٰبَنِيٓ ءَادَمَ إِمَّا يَأۡتِيَنَّكُمۡ رُسُلٞ مِّنكُمۡ يَقُصُّونَ عَلَيۡكُمۡ ءَايَٰتِي فَمَنِ ٱتَّقَىٰ وَأَصۡلَحَ فَلَا خَوۡفٌ عَلَيۡهِمۡ وَلَا هُمۡ يَحۡزَنُونَ

О синови Адамови, кад вам између вас буду долазили посланици који вам казују речи Моје - онда за оне који се буду чували и чинили добра дела нема страха нити ће за било чим да тугују.

ആയത്ത്: 36

وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَٱسۡتَكۡبَرُواْ عَنۡهَآ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

А они који не буду веровали и речи и доказе Наше буду порицали биће становници Ватре; у њој ће вечно остати.

ആയത്ത്: 37

فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا أَوۡ كَذَّبَ بِـَٔايَٰتِهِۦٓۚ أُوْلَٰٓئِكَ يَنَالُهُمۡ نَصِيبُهُم مِّنَ ٱلۡكِتَٰبِۖ حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُنَا يَتَوَفَّوۡنَهُمۡ قَالُوٓاْ أَيۡنَ مَا كُنتُمۡ تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِۖ قَالُواْ ضَلُّواْ عَنَّا وَشَهِدُواْ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ أَنَّهُمۡ كَانُواْ كَٰفِرِينَ

Има ли, онда, већег насилника од онога који о Аллаху говори лажи или пориче Његове доказе и знакове? Такви ће да добију све оно што им је записано. Али, када им Наши изасланици дођу да им узму душе, упитаће их: „А где су они које сте, уместо Аллаха, обожавали?“ „Изгубили су нам се“, одговориће, и сами против себе ће посведочити да су били неверници.

ആയത്ത്: 38

قَالَ ٱدۡخُلُواْ فِيٓ أُمَمٖ قَدۡ خَلَتۡ مِن قَبۡلِكُم مِّنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِ فِي ٱلنَّارِۖ كُلَّمَا دَخَلَتۡ أُمَّةٞ لَّعَنَتۡ أُخۡتَهَاۖ حَتَّىٰٓ إِذَا ٱدَّارَكُواْ فِيهَا جَمِيعٗا قَالَتۡ أُخۡرَىٰهُمۡ لِأُولَىٰهُمۡ رَبَّنَا هَٰٓؤُلَآءِ أَضَلُّونَا فَـَٔاتِهِمۡ عَذَابٗا ضِعۡفٗا مِّنَ ٱلنَّارِۖ قَالَ لِكُلّٖ ضِعۡفٞ وَلَٰكِن لَّا تَعۡلَمُونَ

Рећи ће Он: „Улазите у Ватру са заједницама духова и људи које су пре вас биле и нестале!“ И кад год нека заједница уђе, проклињаће ону себи сличну - за којом се у неверство повела. А кад се сви у њему сакупе, тада ће они из каснијих заједница рећи за оне из првих: „Господару наш, ови су нас одвели у заблуду, зато им дај двоструку патњу у Ватри!“ „За све ће да буде двострука!“ Рећи ће Он, „али ви не знате.“

ആയത്ത്: 39

وَقَالَتۡ أُولَىٰهُمۡ لِأُخۡرَىٰهُمۡ فَمَا كَانَ لَكُمۡ عَلَيۡنَا مِن فَضۡلٖ فَذُوقُواْ ٱلۡعَذَابَ بِمَا كُنتُمۡ تَكۡسِبُونَ

А они из претходних заједница рећи ће онима из каснијих: „Ви немате никакве предности над нама! Зато искусите патњу за оно што сте радили.“

ആയത്ത്: 40

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَٱسۡتَكۡبَرُواْ عَنۡهَا لَا تُفَتَّحُ لَهُمۡ أَبۡوَٰبُ ٱلسَّمَآءِ وَلَا يَدۡخُلُونَ ٱلۡجَنَّةَ حَتَّىٰ يَلِجَ ٱلۡجَمَلُ فِي سَمِّ ٱلۡخِيَاطِۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُجۡرِمِينَ

Заиста, онима који Наше речи и доказе буду порицали и према њима се буду охоло односили - небеске капије се неће отворити, нити ће они у Рај да уђу све док се камила кроз иглене уши не провуче! Ето тако ћемо Ми преступнике да казнимо.

ആയത്ത്: 41

لَهُم مِّن جَهَنَّمَ مِهَادٞ وَمِن فَوۡقِهِمۡ غَوَاشٖۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلظَّٰلِمِينَ

Од паклене ватре ће лежаји, а и покривачи, изнад њих да им буду. Ето, тако ћемо Ми насилнике да казнимо.

ആയത്ത്: 42

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَا نُكَلِّفُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَآ أُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Они који буду веровали и чинили добра дела - а Ми никог не задужујемо мимо његових могућности, биће становници Раја, у њему ће вечно да остану.

ആയത്ത്: 43

وَنَزَعۡنَا مَا فِي صُدُورِهِم مِّنۡ غِلّٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهِمُ ٱلۡأَنۡهَٰرُۖ وَقَالُواْ ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي هَدَىٰنَا لِهَٰذَا وَمَا كُنَّا لِنَهۡتَدِيَ لَوۡلَآ أَنۡ هَدَىٰنَا ٱللَّهُۖ لَقَدۡ جَآءَتۡ رُسُلُ رَبِّنَا بِٱلۡحَقِّۖ وَنُودُوٓاْ أَن تِلۡكُمُ ٱلۡجَنَّةُ أُورِثۡتُمُوهَا بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Из њихових груди ћемо злобу да одстранимо; испред њих ће реке да теку, и они ће говорити: „Хваљен нека је Аллах, Који нас је на Прави пут упутио; ми не бисмо на Правом путу били да нас Аллах није упутио, посланици нашег Господара истину су доносили“, и довикнуће им се: „Тај сте Рај у наследство добили за оно што сте чинили!“

ആയത്ത്: 44

وَنَادَىٰٓ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِ أَصۡحَٰبَ ٱلنَّارِ أَن قَدۡ وَجَدۡنَا مَا وَعَدَنَا رَبُّنَا حَقّٗا فَهَلۡ وَجَدتُّم مَّا وَعَدَ رَبُّكُمۡ حَقّٗاۖ قَالُواْ نَعَمۡۚ فَأَذَّنَ مُؤَذِّنُۢ بَيۡنَهُمۡ أَن لَّعۡنَةُ ٱللَّهِ عَلَى ٱلظَّٰلِمِينَ

И становници Раја дозиваће становнике Ватре: „Ми смо нашли да је истинито оно што нам је обећао наш Господар, да ли сте и ви нашли да је истинито оно што је вама ваш Господар претећи обећао?“ „Јесмо!“ Одговориће. А онда ће један гласник међу њима да викне: „Нека Аллахово проклетство на насилнике остане,

ആയത്ത്: 45

ٱلَّذِينَ يَصُدُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَيَبۡغُونَهَا عِوَجٗا وَهُم بِٱلۡأٓخِرَةِ كَٰفِرُونَ

који су од Аллаховог пута одвраћали и настојали да га искриве, и који у Будући свет нису веровали!“

ആയത്ത്: 46

وَبَيۡنَهُمَا حِجَابٞۚ وَعَلَى ٱلۡأَعۡرَافِ رِجَالٞ يَعۡرِفُونَ كُلَّۢا بِسِيمَىٰهُمۡۚ وَنَادَوۡاْ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ أَن سَلَٰمٌ عَلَيۡكُمۡۚ لَمۡ يَدۡخُلُوهَا وَهُمۡ يَطۡمَعُونَ

Између њих биће преграда, а на врховима биће људи који ће сваког по његовом обележју да познају. И они ће становницима Раја, пре него што у њега уђу, да кажу: „Мир над вама!“ А то ће силно да желе.

ആയത്ത്: 47

۞ وَإِذَا صُرِفَتۡ أَبۡصَٰرُهُمۡ تِلۡقَآءَ أَصۡحَٰبِ ٱلنَّارِ قَالُواْ رَبَّنَا لَا تَجۡعَلۡنَا مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Када им погледи скрену према становницима Ватре, узвикнуће: „Наш Господару, не дај нам да будемо са људима насилницима!“

ആയത്ത്: 48

وَنَادَىٰٓ أَصۡحَٰبُ ٱلۡأَعۡرَافِ رِجَالٗا يَعۡرِفُونَهُم بِسِيمَىٰهُمۡ قَالُواْ مَآ أَغۡنَىٰ عَنكُمۡ جَمۡعُكُمۡ وَمَا كُنتُمۡ تَسۡتَكۡبِرُونَ

Они који ће да буду по врховима бедема зовнуће невернике које ће по обележју њиховом да познају, и рећи ће: „Није вам користило ваше мноштво и то што сте се охоло држали.

ആയത്ത്: 49

أَهَٰٓؤُلَآءِ ٱلَّذِينَ أَقۡسَمۡتُمۡ لَا يَنَالُهُمُ ٱللَّهُ بِرَحۡمَةٍۚ ٱدۡخُلُواْ ٱلۡجَنَّةَ لَا خَوۡفٌ عَلَيۡكُمۡ وَلَآ أَنتُمۡ تَحۡزَنُونَ

Зар ово нису они за које сте се заклињали да Аллахова милост неће да их стигне? Уђите у Рај, никаквог страха за вас неће да буде и ни за чим ви нећете да тугујете!“

ആയത്ത്: 50

وَنَادَىٰٓ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ أَنۡ أَفِيضُواْ عَلَيۡنَا مِنَ ٱلۡمَآءِ أَوۡ مِمَّا رَزَقَكُمُ ٱللَّهُۚ قَالُوٓاْ إِنَّ ٱللَّهَ حَرَّمَهُمَا عَلَى ٱلۡكَٰفِرِينَ

И становници Ватре дозиваће становнике Раја: „Поспите на нас воду или нешто од онога што вам је Аллах подарио!“ А они ће рећи: „Аллах је, заиста, то неверницима забранио“,

ആയത്ത്: 51

ٱلَّذِينَ ٱتَّخَذُواْ دِينَهُمۡ لَهۡوٗا وَلَعِبٗا وَغَرَّتۡهُمُ ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَاۚ فَٱلۡيَوۡمَ نَنسَىٰهُمۡ كَمَا نَسُواْ لِقَآءَ يَوۡمِهِمۡ هَٰذَا وَمَا كَانُواْ بِـَٔايَٰتِنَا يَجۡحَدُونَ

онима којима су веру своју за забаву и игру узели и које је живот на Земљи био обмануо. Зато ћемо данас Ми њих да заборавимо, као што су заборављали да ће на овај Дан пред Нама стати и зато што су Наше речи и доказе порицали.

ആയത്ത്: 52

وَلَقَدۡ جِئۡنَٰهُم بِكِتَٰبٖ فَصَّلۡنَٰهُ عَلَىٰ عِلۡمٍ هُدٗى وَرَحۡمَةٗ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

А Ми смо им донели Књигу коју смо по Нашем знању објаснили, да буде упута и милост људима који верују.

ആയത്ത്: 53

هَلۡ يَنظُرُونَ إِلَّا تَأۡوِيلَهُۥۚ يَوۡمَ يَأۡتِي تَأۡوِيلُهُۥ يَقُولُ ٱلَّذِينَ نَسُوهُ مِن قَبۡلُ قَدۡ جَآءَتۡ رُسُلُ رَبِّنَا بِٱلۡحَقِّ فَهَل لَّنَا مِن شُفَعَآءَ فَيَشۡفَعُواْ لَنَآ أَوۡ نُرَدُّ فَنَعۡمَلَ غَيۡرَ ٱلَّذِي كُنَّا نَعۡمَلُۚ قَدۡ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ وَضَلَّ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ

Чекају ли они да се то обистини? Онога дана када се обистини, рећи ће они који су је пре били заборавили: „Истину су посланици нашег Господара доносили! Да нам је какав заговорник, па да се за нас заузме или да нам је да будемо враћени па да поступамо другачије него што смо пре поступали!“ Али, они су сами себе упропастили, и изгубиће им се они које су измишљали.

ആയത്ത്: 54

إِنَّ رَبَّكُمُ ٱللَّهُ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ ثُمَّ ٱسۡتَوَىٰ عَلَى ٱلۡعَرۡشِۖ يُغۡشِي ٱلَّيۡلَ ٱلنَّهَارَ يَطۡلُبُهُۥ حَثِيثٗا وَٱلشَّمۡسَ وَٱلۡقَمَرَ وَٱلنُّجُومَ مُسَخَّرَٰتِۭ بِأَمۡرِهِۦٓۗ أَلَا لَهُ ٱلۡخَلۡقُ وَٱلۡأَمۡرُۗ تَبَارَكَ ٱللَّهُ رَبُّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Заиста је ваш Господар Аллах Који је небеса и Земљу у шест дана створио, а затим се над Престољем узвисио. Он тамом ноћи дан прекрива и она га у стопу прати, а Сунце и Месец и звезде покоравају се Његовој наредби. Само Он располаже стварањем и одлучивањем! Узвишен нека је Аллах, Господар светова!

ആയത്ത്: 55

ٱدۡعُواْ رَبَّكُمۡ تَضَرُّعٗا وَخُفۡيَةًۚ إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُعۡتَدِينَ

Понизно се молите и у себи своме Господару, Он, заиста, не воли оне који прелазе границу.

ആയത്ത്: 56

وَلَا تُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ بَعۡدَ إِصۡلَٰحِهَا وَٱدۡعُوهُ خَوۡفٗا وَطَمَعًاۚ إِنَّ رَحۡمَتَ ٱللَّهِ قَرِيبٞ مِّنَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

И не правите неред на Земљи, када је на њој ред успостављен, а Њему се молите са страхом и надом; милост је Аллахова, заиста, близу оних који чине добра дела.

ആയത്ത്: 57

وَهُوَ ٱلَّذِي يُرۡسِلُ ٱلرِّيَٰحَ بُشۡرَۢا بَيۡنَ يَدَيۡ رَحۡمَتِهِۦۖ حَتَّىٰٓ إِذَآ أَقَلَّتۡ سَحَابٗا ثِقَالٗا سُقۡنَٰهُ لِبَلَدٖ مَّيِّتٖ فَأَنزَلۡنَا بِهِ ٱلۡمَآءَ فَأَخۡرَجۡنَا بِهِۦ مِن كُلِّ ٱلثَّمَرَٰتِۚ كَذَٰلِكَ نُخۡرِجُ ٱلۡمَوۡتَىٰ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

Он је Тај Који шаље ветрове као радосну вест Своје милости; а кад они покрену тешке облаке, Ми их пошаљемо према мртвом пределу, па на њега кишу спустимо и учинимо да уз њену помоћ расту плодови сваковрсни; тако ћемо и мртве да оживимо да бисте се присетили и прихватили поуку!

ആയത്ത്: 58

وَٱلۡبَلَدُ ٱلطَّيِّبُ يَخۡرُجُ نَبَاتُهُۥ بِإِذۡنِ رَبِّهِۦۖ وَٱلَّذِي خَبُثَ لَا يَخۡرُجُ إِلَّا نَكِدٗاۚ كَذَٰلِكَ نُصَرِّفُ ٱلۡأٓيَٰتِ لِقَوۡمٖ يَشۡكُرُونَ

У плодном пределу расте биље уз допуштење његовог Господара, а у неплодном тек са муком. Ето, тако Ми, на разне начине, излажемо знакове људима који захваљују.

ആയത്ത്: 59

لَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَقَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓ إِنِّيٓ أَخَافُ عَلَيۡكُمۡ عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

Ми смо Ноја послали његовом народу, па им је он говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате! Ја се, заиста, бојим за вас патње на Великом дану!“

ആയത്ത്: 60

قَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِهِۦٓ إِنَّا لَنَرَىٰكَ فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

Главешине његовог народа одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у потпуној заблуди.“

ആയത്ത്: 61

قَالَ يَٰقَوۡمِ لَيۡسَ بِي ضَلَٰلَةٞ وَلَٰكِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А он рече: „О народе мој, нисам ја ни у каквој заблуди, него сам посланик Господара светова;

ആയത്ത്: 62

أُبَلِّغُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَأَنصَحُ لَكُمۡ وَأَعۡلَمُ مِنَ ٱللَّهِ مَا لَا تَعۡلَمُونَ

достављам вам посланице свога Господара и саветујем вас; ја од Аллаха знам оно што ви не знате.

ആയത്ത്: 63

أَوَعَجِبۡتُمۡ أَن جَآءَكُمۡ ذِكۡرٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنكُمۡ لِيُنذِرَكُمۡ وَلِتَتَّقُواْ وَلَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном од вас, да вас упозорава, да бисте се бојали Аллаха и да бисте били помиловани?“

ആയത്ത്: 64

فَكَذَّبُوهُ فَأَنجَيۡنَٰهُ وَٱلَّذِينَ مَعَهُۥ فِي ٱلۡفُلۡكِ وَأَغۡرَقۡنَا ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَآۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمًا عَمِينَ

Али, они су га сматрали лажним, па смо спасили њега и оне који су били уз њега у лађи, а оне који у Наше речи и доказе нису веровали - потопили. Уистину, они су били прави слепци.

ആയത്ത്: 65

۞ وَإِلَىٰ عَادٍ أَخَاهُمۡ هُودٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥٓۚ أَفَلَا تَتَّقُونَ

А народу Аду посласмо њиховог брата Ебера. Он је говорио: „О народе мој, Аллаха обожавајте, ви другог бога осим Њега немате, зар нећете да се сачувате?!“

ആയത്ത്: 66

قَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦٓ إِنَّا لَنَرَىٰكَ فِي سَفَاهَةٖ وَإِنَّا لَنَظُنُّكَ مِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

Главешине његовог народа, који нису веровали, одговарали су: „Ми сматрамо да си ти, заиста, у лудилу и ми мислимо да си, заиста, лажов.“

ആയത്ത്: 67

قَالَ يَٰقَوۡمِ لَيۡسَ بِي سَفَاهَةٞ وَلَٰكِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А он рече: „О мој народе, није у питању никакво лудило, него сам посланик Господара светова;

ആയത്ത്: 68

أُبَلِّغُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَأَنَا۠ لَكُمۡ نَاصِحٌ أَمِينٌ

и достављам вам посланице свога Господара, и ја сам вам искрени саветник.“

ആയത്ത്: 69

أَوَعَجِبۡتُمۡ أَن جَآءَكُمۡ ذِكۡرٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَلَىٰ رَجُلٖ مِّنكُمۡ لِيُنذِرَكُمۡۚ وَٱذۡكُرُوٓاْ إِذۡ جَعَلَكُمۡ خُلَفَآءَ مِنۢ بَعۡدِ قَوۡمِ نُوحٖ وَزَادَكُمۡ فِي ٱلۡخَلۡقِ بَصۜۡطَةٗۖ فَٱذۡكُرُوٓاْ ءَالَآءَ ٱللَّهِ لَعَلَّكُمۡ تُفۡلِحُونَ

Зар вам је чудно што вам поука од вашег Господара долази по човеку, једном између вас, да вас опомиње? Сетите се да вас је Он учинио наследницима Нојевог народа и створио вас крупне грађе. И нека су вам зато увек на уму Аллахове благодати, да бисте успели.

ആയത്ത്: 70

قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا لِنَعۡبُدَ ٱللَّهَ وَحۡدَهُۥ وَنَذَرَ مَا كَانَ يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Они су говорили: „Зар си нам дошао зато да само Аллаха обожавамо, а да напустимо оне које су преци наши обожавали? Учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако је истина то што говориш!“

ആയത്ത്: 71

قَالَ قَدۡ وَقَعَ عَلَيۡكُم مِّن رَّبِّكُمۡ رِجۡسٞ وَغَضَبٌۖ أَتُجَٰدِلُونَنِي فِيٓ أَسۡمَآءٖ سَمَّيۡتُمُوهَآ أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُم مَّا نَزَّلَ ٱللَّهُ بِهَا مِن سُلۡطَٰنٖۚ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ

„Већ вас је снашла казна и гнев вашег Господара!“ Говорио је он. „Зар са мном да се препирете о некаквим називима којима сте их ви и преци ваши назвали, а о којима Аллах никакав доказ није објавио? Зато чекајте, и ја ћу са вама сигурно да чекам!“

ആയത്ത്: 72

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَٱلَّذِينَ مَعَهُۥ بِرَحۡمَةٖ مِّنَّا وَقَطَعۡنَا دَابِرَ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَاۖ وَمَا كَانُواْ مُؤۡمِنِينَ

Ми смо из милости Наше њега и оне који су били уз њега спасили, а до последњег смо истребили оне који Наше доказе нису признавали и који нису веровали.

ആയത്ത്: 73

وَإِلَىٰ ثَمُودَ أَخَاهُمۡ صَٰلِحٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥۖ قَدۡ جَآءَتۡكُم بَيِّنَةٞ مِّن رَّبِّكُمۡۖ هَٰذِهِۦ نَاقَةُ ٱللَّهِ لَكُمۡ ءَايَةٗۖ فَذَرُوهَا تَأۡكُلۡ فِيٓ أَرۡضِ ٱللَّهِۖ وَلَا تَمَسُّوهَا بِسُوٓءٖ فَيَأۡخُذَكُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

А народу Семуду смо његовог брата Салаха послали. „О мој народе“, говорио је он, „обожавајте Аллаха, ви другог бога осим Њега немате! Ево вам знак вашег Господара: ова Аллахова камила за вас је знак. Пустите је нека пасе по Аллаховој земљи и не злостављајте је да вас болна казна не би снашла!“

ആയത്ത്: 74

وَٱذۡكُرُوٓاْ إِذۡ جَعَلَكُمۡ خُلَفَآءَ مِنۢ بَعۡدِ عَادٖ وَبَوَّأَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ تَتَّخِذُونَ مِن سُهُولِهَا قُصُورٗا وَتَنۡحِتُونَ ٱلۡجِبَالَ بُيُوتٗاۖ فَٱذۡكُرُوٓاْ ءَالَآءَ ٱللَّهِ وَلَا تَعۡثَوۡاْ فِي ٱلۡأَرۡضِ مُفۡسِدِينَ

„И сетите се да вас је Он учинио наследницима Ада, и да вас је Он на Земљи настанио: у равницама њеним палате градите, а у брдима куће клешете. И нека су вам увек на уму Аллахове благодати, и не чините зло по Земљи правећи неред!“

ആയത്ത്: 75

قَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ لِلَّذِينَ ٱسۡتُضۡعِفُواْ لِمَنۡ ءَامَنَ مِنۡهُمۡ أَتَعۡلَمُونَ أَنَّ صَٰلِحٗا مُّرۡسَلٞ مِّن رَّبِّهِۦۚ قَالُوٓاْ إِنَّا بِمَآ أُرۡسِلَ بِهِۦ مُؤۡمِنُونَ

А главешине његовог народа, они који су се охолили, упиташе потлачене, оне међу њима који су веровали: „Верујете ли ви да је Салаха послао његов Господар?“ „Ми, уистину, верујемо у све оно што је по њему послато“, одговорише они.

ആയത്ത്: 76

قَالَ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُوٓاْ إِنَّا بِٱلَّذِيٓ ءَامَنتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

„А ми, заиста, не верујемо у то у шта ви верујете“, рекоше они који су били охоли.

ആയത്ത്: 77

فَعَقَرُواْ ٱلنَّاقَةَ وَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ وَقَالُواْ يَٰصَٰلِحُ ٱئۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И заклаше они камилу, и заповед Господара свога не послушаше и рекоше: „О Салахе, учини да нас снађе то чиме нам претиш, ако си од посланика!?“

ആയത്ത്: 78

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دَارِهِمۡ جَٰثِمِينَ

И задеси их страшан потрес и они у земљи својој освануше мртви, непомични.

ആയത്ത്: 79

فَتَوَلَّىٰ عَنۡهُمۡ وَقَالَ يَٰقَوۡمِ لَقَدۡ أَبۡلَغۡتُكُمۡ رِسَالَةَ رَبِّي وَنَصَحۡتُ لَكُمۡ وَلَٰكِن لَّا تُحِبُّونَ ٱلنَّٰصِحِينَ

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланицу свога Господара и саветовао сам вас, али ви не волите оне који саветују.“

ആയത്ത്: 80

وَلُوطًا إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَتَأۡتُونَ ٱلۡفَٰحِشَةَ مَا سَبَقَكُم بِهَا مِنۡ أَحَدٖ مِّنَ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И спомени Лота када рече своме народу: „Зашто чините разврат који нико међу свим световима пре вас није чинио?

ആയത്ത്: 81

إِنَّكُمۡ لَتَأۡتُونَ ٱلرِّجَالَ شَهۡوَةٗ مِّن دُونِ ٱلنِّسَآءِۚ بَلۡ أَنتُمۡ قَوۡمٞ مُّسۡرِفُونَ

Ви заиста страсно прилазите мушкарцима, уместо женама. Штавише, ви сте народ који све границе прелази!“

ആയത്ത്: 82

وَمَا كَانَ جَوَابَ قَوۡمِهِۦٓ إِلَّآ أَن قَالُوٓاْ أَخۡرِجُوهُم مِّن قَرۡيَتِكُمۡۖ إِنَّهُمۡ أُنَاسٞ يَتَطَهَّرُونَ

А одговор његовог народа био је једино то што рекоше: „Истерајте их из вашег насеља, они су, заиста, људи чистунци!“

ആയത്ത്: 83

فَأَنجَيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ إِلَّا ٱمۡرَأَتَهُۥ كَانَتۡ مِنَ ٱلۡغَٰبِرِينَ

И Ми смо њега и породицу његову спасили, осим његове жене; она је остала са онима који су казну искусили.

ആയത്ത്: 84

وَأَمۡطَرۡنَا عَلَيۡهِم مَّطَرٗاۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُجۡرِمِينَ

И на њих смо кишу грумења спустили, па погледај како су преступници скончали.

ആയത്ത്: 85

وَإِلَىٰ مَدۡيَنَ أَخَاهُمۡ شُعَيۡبٗاۚ قَالَ يَٰقَوۡمِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ مَا لَكُم مِّنۡ إِلَٰهٍ غَيۡرُهُۥۖ قَدۡ جَآءَتۡكُم بَيِّنَةٞ مِّن رَّبِّكُمۡۖ فَأَوۡفُواْ ٱلۡكَيۡلَ وَٱلۡمِيزَانَ وَلَا تَبۡخَسُواْ ٱلنَّاسَ أَشۡيَآءَهُمۡ وَلَا تُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ بَعۡدَ إِصۡلَٰحِهَاۚ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُم مُّؤۡمِنِينَ

А и у Медјен - посласмо њиховог брата Јофора. „О мој народе“, говорио је он, „Аллаха обожавајте, ви немате другог бога осим Њега! Јасан доказ од вашег Господара вам је дошао, зато исправно мерите, и не закидајте људе ни у чему, и не реметите ред на Земљи кад је већ на њој успостављен ред. То је боље за вас, ако сте верници.

ആയത്ത്: 86

وَلَا تَقۡعُدُواْ بِكُلِّ صِرَٰطٖ تُوعِدُونَ وَتَصُدُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ مَنۡ ءَامَنَ بِهِۦ وَتَبۡغُونَهَا عِوَجٗاۚ وَٱذۡكُرُوٓاْ إِذۡ كُنتُمۡ قَلِيلٗا فَكَثَّرَكُمۡۖ وَٱنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

И не постављајте заседе на путу, претећи и одвраћајући од Аллаховог пута оне који у Њега верују, желећи пут заблуде. И сетите се да вас је било мало и да вас је Он умножио, а погледајте како су скончали они који су неред правили.

ആയത്ത്: 87

وَإِن كَانَ طَآئِفَةٞ مِّنكُمۡ ءَامَنُواْ بِٱلَّذِيٓ أُرۡسِلۡتُ بِهِۦ وَطَآئِفَةٞ لَّمۡ يُؤۡمِنُواْ فَٱصۡبِرُواْ حَتَّىٰ يَحۡكُمَ ٱللَّهُ بَيۡنَنَاۚ وَهُوَ خَيۡرُ ٱلۡحَٰكِمِينَ

И ако једни од вас верују у оно што је по мени послато, а други не верују, па причекајте док нам Аллах не пресуди, а Он је најбољи судија!“

ആയത്ത്: 88

۞ قَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ لَنُخۡرِجَنَّكَ يَٰشُعَيۡبُ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ مَعَكَ مِن قَرۡيَتِنَآ أَوۡ لَتَعُودُنَّ فِي مِلَّتِنَاۚ قَالَ أَوَلَوۡ كُنَّا كَٰرِهِينَ

Главешине његовог народа, они који су били охоли, рекоше: „Или ћемо ми, о Јофоре, и тебе и оне који са тобом верују из нашег насеља да истерамо, или ћете да се вратите у нашу веру!“ „Зар и против наше воље?“ Рече он.

ആയത്ത്: 89

قَدِ ٱفۡتَرَيۡنَا عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا إِنۡ عُدۡنَا فِي مِلَّتِكُم بَعۡدَ إِذۡ نَجَّىٰنَا ٱللَّهُ مِنۡهَاۚ وَمَا يَكُونُ لَنَآ أَن نَّعُودَ فِيهَآ إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُ رَبُّنَاۚ وَسِعَ رَبُّنَا كُلَّ شَيۡءٍ عِلۡمًاۚ عَلَى ٱللَّهِ تَوَكَّلۡنَاۚ رَبَّنَا ٱفۡتَحۡ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَ قَوۡمِنَا بِٱلۡحَقِّ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡفَٰتِحِينَ

„Ако бисмо се вратили у вашу паганску веру након што нас је Аллах из ње избавио, изнели бисмо лаж на Аллаха. Ми не треба да се у њу враћамо, осим ако то жели Аллах, наш Господар. Наш Господар Својим знањем све обухвата; на Аллаха се ослањамо! Господару наш, Ти пресуди нама и нашем народу, по правди, Ти си Судија најбољи!“

ആയത്ത്: 90

وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن قَوۡمِهِۦ لَئِنِ ٱتَّبَعۡتُمۡ شُعَيۡبًا إِنَّكُمۡ إِذٗا لَّخَٰسِرُونَ

А главешине његовог народа, они који нису веровали, рекоше: „Ако пођете за Јофором, бићете сигурно изгубљени.“

ആയത്ത്: 91

فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ فَأَصۡبَحُواْ فِي دَارِهِمۡ جَٰثِمِينَ

И задеси их потом страшан потрес и они освануше у земљи својој мртви, непомични.

ആയത്ത്: 92

ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ شُعَيۡبٗا كَأَن لَّمۡ يَغۡنَوۡاْ فِيهَاۚ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ شُعَيۡبٗا كَانُواْ هُمُ ٱلۡخَٰسِرِينَ

Они који су сматрали Јофора лажовом, као да никад нису у њој ни били; они који су сматрали Јофора лажовом, они су били прави губитници.

ആയത്ത്: 93

فَتَوَلَّىٰ عَنۡهُمۡ وَقَالَ يَٰقَوۡمِ لَقَدۡ أَبۡلَغۡتُكُمۡ رِسَٰلَٰتِ رَبِّي وَنَصَحۡتُ لَكُمۡۖ فَكَيۡفَ ءَاسَىٰ عَلَىٰ قَوۡمٖ كَٰفِرِينَ

А он их напусти и рече: „О мој народе, пренео сам вам посланице свога Господара и саветовао вас, па зашто да тугујем за неверничким народом?!“

ആയത്ത്: 94

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا فِي قَرۡيَةٖ مِّن نَّبِيٍّ إِلَّآ أَخَذۡنَآ أَهۡلَهَا بِٱلۡبَأۡسَآءِ وَٱلضَّرَّآءِ لَعَلَّهُمۡ يَضَّرَّعُونَ

И Ми ниједног веровесника у неко насеље нисмо послали, а да његове становнике болешћу и неимаштином нисмо казнили да би се искрено покајали.

ആയത്ത്: 95

ثُمَّ بَدَّلۡنَا مَكَانَ ٱلسَّيِّئَةِ ٱلۡحَسَنَةَ حَتَّىٰ عَفَواْ وَّقَالُواْ قَدۡ مَسَّ ءَابَآءَنَا ٱلضَّرَّآءُ وَٱلسَّرَّآءُ فَأَخَذۡنَٰهُم بَغۡتَةٗ وَهُمۡ لَا يَشۡعُرُونَ

После бисмо зло заменили добрим док се не би умножили и казали: „Задесили су и наше претке и неимаштина и благостање!“ И тада бисмо их изненада казнили, а они казну ни предосетили не би.

ആയത്ത്: 96

وَلَوۡ أَنَّ أَهۡلَ ٱلۡقُرَىٰٓ ءَامَنُواْ وَٱتَّقَوۡاْ لَفَتَحۡنَا عَلَيۡهِم بَرَكَٰتٖ مِّنَ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَٰكِن كَذَّبُواْ فَأَخَذۡنَٰهُم بِمَا كَانُواْ يَكۡسِبُونَ

А да су становници насеља веровали и били богобојазни, Ми бисмо им благослове и са неба и из земље слали, али, они су порицали, па смо их кажњавали због оног што су чинили.

ആയത്ത്: 97

أَفَأَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰٓ أَن يَأۡتِيَهُم بَأۡسُنَا بَيَٰتٗا وَهُمۡ نَآئِمُونَ

А зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе ноћу док буду спавали?

ആയത്ത്: 98

أَوَأَمِنَ أَهۡلُ ٱلۡقُرَىٰٓ أَن يَأۡتِيَهُم بَأۡسُنَا ضُحٗى وَهُمۡ يَلۡعَبُونَ

Или, зар су становници насеља сигурни да Наша казна неће да их снађе дању док се буду забављали?

ആയത്ത്: 99

أَفَأَمِنُواْ مَكۡرَ ٱللَّهِۚ فَلَا يَأۡمَنُ مَكۡرَ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ

Зар они мисле да су сигурни од Аллахове казне? Само народ губитнички је уверен да је сигуран од Аллахове казне.

ആയത്ത്: 100

أَوَلَمۡ يَهۡدِ لِلَّذِينَ يَرِثُونَ ٱلۡأَرۡضَ مِنۢ بَعۡدِ أَهۡلِهَآ أَن لَّوۡ نَشَآءُ أَصَبۡنَٰهُم بِذُنُوبِهِمۡۚ وَنَطۡبَعُ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ فَهُمۡ لَا يَسۡمَعُونَ

Зар није јасно онима који наслеђују Земљу након претходних њених становника да ћемо и њих, ако будемо хтели, због њихових греха да казнимо или да им срца запечатимо, па неће моћи да чују савет и опомену?!

ആയത്ത്: 101

تِلۡكَ ٱلۡقُرَىٰ نَقُصُّ عَلَيۡكَ مِنۡ أَنۢبَآئِهَاۚ وَلَقَدۡ جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَمَا كَانُواْ لِيُؤۡمِنُواْ بِمَا كَذَّبُواْ مِن قَبۡلُۚ كَذَٰلِكَ يَطۡبَعُ ٱللَّهُ عَلَىٰ قُلُوبِ ٱلۡكَٰفِرِينَ

О тим насељима Ми ти неке догађаје казујемо. Њихови посланици доносили су им јасне доказе, али они нису поверовали зато што ни пре нису веровали. Ето, тако је Аллах запечатио срца неверника.

ആയത്ത്: 102

وَمَا وَجَدۡنَا لِأَكۡثَرِهِم مِّنۡ عَهۡدٖۖ وَإِن وَجَدۡنَآ أَكۡثَرَهُمۡ لَفَٰسِقِينَ

А Ми нисмо нашли да се већина њих завета држи, а установили смо да су већина њих, заиста, грешници.

ആയത്ത്: 103

ثُمَّ بَعَثۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِم مُّوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ وَمَلَإِيْهِۦ فَظَلَمُواْ بِهَاۖ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Затим смо, после њих, послали Мојсија са Нашим речима и доказима фараону и његовим главешинама, али они у њих нису поверовали, па погледај како су скончали они који су неред чинили.

ആയത്ത്: 104

وَقَالَ مُوسَىٰ يَٰفِرۡعَوۡنُ إِنِّي رَسُولٞ مِّن رَّبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Мојсије рече: „О фараоне, ја сам, уистину, посланик Господара светова!“

ആയത്ത്: 105

حَقِيقٌ عَلَىٰٓ أَن لَّآ أَقُولَ عَلَى ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡحَقَّۚ قَدۡ جِئۡتُكُم بِبَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّكُمۡ فَأَرۡسِلۡ مَعِيَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

„Дужност ми је да о Аллаху само истину кажем. Донео сам вам јасан доказ од вашег Господара, зато пусти да иду са мном синови Израиљеви!“

ആയത്ത്: 106

قَالَ إِن كُنتَ جِئۡتَ بِـَٔايَةٖ فَأۡتِ بِهَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

„Ако си донео какав доказ“, рече, „покажи га, ако си од оних који истину говоре.“

ആയത്ത്: 107

فَأَلۡقَىٰ عَصَاهُ فَإِذَا هِيَ ثُعۡبَانٞ مُّبِينٞ

И он баци свој штап - кад он права змија;

ആയത്ത്: 108

وَنَزَعَ يَدَهُۥ فَإِذَا هِيَ بَيۡضَآءُ لِلنَّٰظِرِينَ

и извади своју руку, и она за присутне постаде бела.

ആയത്ത്: 109

قَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِ فِرۡعَوۡنَ إِنَّ هَٰذَا لَسَٰحِرٌ عَلِيمٞ

Главари фараоновог народа повикаше: „Овај је, заиста, вешт чаробњак.

ആയത്ത്: 110

يُرِيدُ أَن يُخۡرِجَكُم مِّنۡ أَرۡضِكُمۡۖ فَمَاذَا تَأۡمُرُونَ

Он хоће да вас изведе из земље ваше, па шта предлажете?“

ആയത്ത്: 111

قَالُوٓاْ أَرۡجِهۡ وَأَخَاهُ وَأَرۡسِلۡ فِي ٱلۡمَدَآئِنِ حَٰشِرِينَ

„Задржи њега и његовог брата“, рекоше, „а пошаљи у градове сакупљаче,

ആയത്ത്: 112

يَأۡتُوكَ بِكُلِّ سَٰحِرٍ عَلِيمٖ

пред тобом ће све веште чаробњаке да доведу.“

ആയത്ത്: 113

وَجَآءَ ٱلسَّحَرَةُ فِرۡعَوۡنَ قَالُوٓاْ إِنَّ لَنَا لَأَجۡرًا إِن كُنَّا نَحۡنُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

И фараону чаробњаци дођоше. „Да ли ћемо, заиста, награду да добијемо ако будемо победници?“ Упиташе.

ആയത്ത്: 114

قَالَ نَعَمۡ وَإِنَّكُمۡ لَمِنَ ٱلۡمُقَرَّبِينَ

„Да.“ Рече, „и бићете, заиста, међу мени блискима.“

ആയത്ത്: 115

قَالُواْ يَٰمُوسَىٰٓ إِمَّآ أَن تُلۡقِيَ وَإِمَّآ أَن نَّكُونَ نَحۡنُ ٱلۡمُلۡقِينَ

„О Мојсије“, рекоше онда, „хоћеш ли ти, или ћемо ми да бацимо?“

ആയത്ത്: 116

قَالَ أَلۡقُواْۖ فَلَمَّآ أَلۡقَوۡاْ سَحَرُوٓاْ أَعۡيُنَ ٱلنَّاسِ وَٱسۡتَرۡهَبُوهُمۡ وَجَآءُو بِسِحۡرٍ عَظِيمٖ

“Баците ви.“ Рече он. И кад они бацише, очи људима зачараше и јако их престрашише, и враџбину велику приредише.

ആയത്ത്: 117

۞ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ أَنۡ أَلۡقِ عَصَاكَۖ فَإِذَا هِيَ تَلۡقَفُ مَا يَأۡفِكُونَ

И Ми наредисмо Мојсију: „Баци свој штап!“ И он одједном прогута све оно чиме су они обманом били извели.

ആയത്ത്: 118

فَوَقَعَ ٱلۡحَقُّ وَبَطَلَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

И тако је истина на видело изашла и показало се да је било лажно оно што су они приредили,

ആയത്ത്: 119

فَغُلِبُواْ هُنَالِكَ وَٱنقَلَبُواْ صَٰغِرِينَ

и ту су они били побеђени и постадоше понижени.

ആയത്ത്: 120

وَأُلۡقِيَ ٱلسَّحَرَةُ سَٰجِدِينَ

И чаробњаци падоше ничице.

ആയത്ത്: 121

قَالُوٓاْ ءَامَنَّا بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

„Ми верујемо у Господара светова.“ Повикаше,

ആയത്ത്: 122

رَبِّ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

„Господара Мојсијевог и Ароновог!“

ആയത്ത്: 123

قَالَ فِرۡعَوۡنُ ءَامَنتُم بِهِۦ قَبۡلَ أَنۡ ءَاذَنَ لَكُمۡۖ إِنَّ هَٰذَا لَمَكۡرٞ مَّكَرۡتُمُوهُ فِي ٱلۡمَدِينَةِ لِتُخۡرِجُواْ مِنۡهَآ أَهۡلَهَاۖ فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ

„Зар да му поверујете пре него што вам ја дозволим!“ Викну фараон.“ Ово је, уистину, сплетка коју сте претходно у граду смислили да бисте из њега становнике његове извели. Знаћете ви!“

ആയത്ത്: 124

لَأُقَطِّعَنَّ أَيۡدِيَكُمۡ وَأَرۡجُلَكُم مِّنۡ خِلَٰفٖ ثُمَّ لَأُصَلِّبَنَّكُمۡ أَجۡمَعِينَ

„Пресећи ћу вам, сигурно, руке ваше и ноге ваше унакрст, а онда ћу све сигурно да вас разапнем!“

ആയത്ത്: 125

قَالُوٓاْ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا مُنقَلِبُونَ

А они рекоше: „Ми ћемо, заиста, нашем Господару да се вратимо!“

ആയത്ത്: 126

وَمَا تَنقِمُ مِنَّآ إِلَّآ أَنۡ ءَامَنَّا بِـَٔايَٰتِ رَبِّنَا لَمَّا جَآءَتۡنَاۚ رَبَّنَآ أَفۡرِغۡ عَلَيۡنَا صَبۡرٗا وَتَوَفَّنَا مُسۡلِمِينَ

„Ти нам замераш само то што смо у доказе нашег Господара поверовали кад су нам дошли. Господару наш, обаспи нас стрпљивошћу и учини да као предани верници умремо!“

ആയത്ത്: 127

وَقَالَ ٱلۡمَلَأُ مِن قَوۡمِ فِرۡعَوۡنَ أَتَذَرُ مُوسَىٰ وَقَوۡمَهُۥ لِيُفۡسِدُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَيَذَرَكَ وَءَالِهَتَكَۚ قَالَ سَنُقَتِّلُ أَبۡنَآءَهُمۡ وَنَسۡتَحۡيِۦ نِسَآءَهُمۡ وَإِنَّا فَوۡقَهُمۡ قَٰهِرُونَ

А главешине фараоновог народа рекоше: „Зар ћеш да оставиш Мојсија и његов народ да неред по Земљи прави и да тебе и божанства твоја напусти?“ Он рече: „Убијаћемо њихову мушку децу, а женску ћемо да им остављамо у животу; ми, уистину, владамо над њима.“

ആയത്ത്: 128

قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِ ٱسۡتَعِينُواْ بِٱللَّهِ وَٱصۡبِرُوٓاْۖ إِنَّ ٱلۡأَرۡضَ لِلَّهِ يُورِثُهَا مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۖ وَٱلۡعَٰقِبَةُ لِلۡمُتَّقِينَ

Мојсије рече своме народу: „Молите Аллаха да вам помогне и будите стрпљиви, Земља је, заиста, Аллахова. Он је даје у наслеђе коме Он хоће од Својих слуга; а леп исход припада богобојазнима.“

ആയത്ത്: 129

قَالُوٓاْ أُوذِينَا مِن قَبۡلِ أَن تَأۡتِيَنَا وَمِنۢ بَعۡدِ مَا جِئۡتَنَاۚ قَالَ عَسَىٰ رَبُّكُمۡ أَن يُهۡلِكَ عَدُوَّكُمۡ وَيَسۡتَخۡلِفَكُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَيَنظُرَ كَيۡفَ تَعۡمَلُونَ

„Злостављани смо.“ Рекоше они, „пре него што си нам дошао, а и након што си дошао!“ А Мојсије рече: „Можда ће ваш Господар да уништи вашег непријатеља, а вас наследницима на Земљи да учини, да би видео како ћете да поступите.“

ആയത്ത്: 130

وَلَقَدۡ أَخَذۡنَآ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ بِٱلسِّنِينَ وَنَقۡصٖ مِّنَ ٱلثَّمَرَٰتِ لَعَلَّهُمۡ يَذَّكَّرُونَ

И Ми смо казнили фараонов народ гладним годинама и оскудицом у плодовима, да би се присетили и поуку узели.

ആയത്ത്: 131

فَإِذَا جَآءَتۡهُمُ ٱلۡحَسَنَةُ قَالُواْ لَنَا هَٰذِهِۦۖ وَإِن تُصِبۡهُمۡ سَيِّئَةٞ يَطَّيَّرُواْ بِمُوسَىٰ وَمَن مَّعَهُۥٓۗ أَلَآ إِنَّمَا طَٰٓئِرُهُمۡ عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ

И кад би им наишло добро, они би говорили: „Ово смо заслужили“, а кад би их снашла каква невоља, злослутњу су налазили у Мојсију и онима који су са њим веровали. Али не! Њихова је злослутња од Аллаха била, само што већина њих није знала!“

ആയത്ത്: 132

وَقَالُواْ مَهۡمَا تَأۡتِنَا بِهِۦ مِنۡ ءَايَةٖ لِّتَسۡحَرَنَا بِهَا فَمَا نَحۡنُ لَكَ بِمُؤۡمِنِينَ

И говорили су: „Какав год да нам доказ донесеш да нас њиме опчараш, ми нећемо да ти верујемо!“

ആയത്ത്: 133

فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلطُّوفَانَ وَٱلۡجَرَادَ وَٱلۡقُمَّلَ وَٱلضَّفَادِعَ وَٱلدَّمَ ءَايَٰتٖ مُّفَصَّلَٰتٖ فَٱسۡتَكۡبَرُواْ وَكَانُواْ قَوۡمٗا مُّجۡرِمِينَ

Па Ми на њих посласмо и поплаву, и скакавце, и крпеље, и жабе, и крв - све јасне знакове, али су се они охолили, јер су народ зликовачки били.

ആയത്ത്: 134

وَلَمَّا وَقَعَ عَلَيۡهِمُ ٱلرِّجۡزُ قَالُواْ يَٰمُوسَى ٱدۡعُ لَنَا رَبَّكَ بِمَا عَهِدَ عِندَكَۖ لَئِن كَشَفۡتَ عَنَّا ٱلرِّجۡزَ لَنُؤۡمِنَنَّ لَكَ وَلَنُرۡسِلَنَّ مَعَكَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

И кад би их задесила патња, говорили би: „О Мојсије, моли се за нас своме Господару - онако како ти је Он наредио. Ако нас ослободиш патње, ми ћемо заиста да верујемо и са тобом ћемо сигурно да пошаљемо синове Израиљеве.“

ആയത്ത്: 135

فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُمُ ٱلرِّجۡزَ إِلَىٰٓ أَجَلٍ هُم بَٰلِغُوهُ إِذَا هُمۡ يَنكُثُونَ

И након што бисмо их патње ослободили, до времена до кога им је било одређено да је подносе, они би, одједном, обећање прекршили.

ആയത്ത്: 136

فَٱنتَقَمۡنَا مِنۡهُمۡ فَأَغۡرَقۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ

И онда их Ми казнисмо и у море их потописмо, јер су порицали Наше знакове и према њима су били равнодушни,

ആയത്ത്: 137

وَأَوۡرَثۡنَا ٱلۡقَوۡمَ ٱلَّذِينَ كَانُواْ يُسۡتَضۡعَفُونَ مَشَٰرِقَ ٱلۡأَرۡضِ وَمَغَٰرِبَهَا ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَاۖ وَتَمَّتۡ كَلِمَتُ رَبِّكَ ٱلۡحُسۡنَىٰ عَلَىٰ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ بِمَا صَبَرُواْۖ وَدَمَّرۡنَا مَا كَانَ يَصۡنَعُ فِرۡعَوۡنُ وَقَوۡمُهُۥ وَمَا كَانُواْ يَعۡرِشُونَ

а потлаченом народу смо дали у наслеђе источне и западне крајеве земље коју смо благословили, и лепе речи твога Господара синовима Израиљевим су биле испуњене - зато што су трпели, а са земљом сравнисмо оно што су фараон и његов народ били саградили и оно што су увис подизали.

ആയത്ത്: 138

وَجَٰوَزۡنَا بِبَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ ٱلۡبَحۡرَ فَأَتَوۡاْ عَلَىٰ قَوۡمٖ يَعۡكُفُونَ عَلَىٰٓ أَصۡنَامٖ لَّهُمۡۚ قَالُواْ يَٰمُوسَى ٱجۡعَل لَّنَآ إِلَٰهٗا كَمَا لَهُمۡ ءَالِهَةٞۚ قَالَ إِنَّكُمۡ قَوۡمٞ تَجۡهَلُونَ

И Ми синове Израиљеве преведосмо преко мора, па они наиђоше на народ који је био привржен обожавању својих кипова. „О Мојсије“, рекоше, „направи и ти нама бога као што и они имају богове!“ „Ви сте, уистину, народ који не зна!“ Рече он.

ആയത്ത്: 139

إِنَّ هَٰٓؤُلَآءِ مُتَبَّرٞ مَّا هُمۡ فِيهِ وَبَٰطِلٞ مَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Заиста ће да буде поништено оно у шта су били огрезли и бескорисно ће да им буде оно што су радили.

ആയത്ത്: 140

قَالَ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَبۡغِيكُمۡ إِلَٰهٗا وَهُوَ فَضَّلَكُمۡ عَلَى ٱلۡعَٰلَمِينَ

Он рече: „Зар да вам, поред Аллаха, тражим другог бога, а Он вас је над свима другима одликовао?“

ആയത്ത്: 141

وَإِذۡ أَنجَيۡنَٰكُم مِّنۡ ءَالِ فِرۡعَوۡنَ يَسُومُونَكُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِ يُقَتِّلُونَ أَبۡنَآءَكُمۡ وَيَسۡتَحۡيُونَ نِسَآءَكُمۡۚ وَفِي ذَٰلِكُم بَلَآءٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَظِيمٞ

И пошто смо вас Ми избавили од фараонових људи, који су вас најгором муком мучили: вашу мушку децу су убијали, а женску су вам у животу остављали - то је био спас од вашег Господара.

ആയത്ത്: 142

۞ وَوَٰعَدۡنَا مُوسَىٰ ثَلَٰثِينَ لَيۡلَةٗ وَأَتۡمَمۡنَٰهَا بِعَشۡرٖ فَتَمَّ مِيقَٰتُ رَبِّهِۦٓ أَرۡبَعِينَ لَيۡلَةٗۚ وَقَالَ مُوسَىٰ لِأَخِيهِ هَٰرُونَ ٱخۡلُفۡنِي فِي قَوۡمِي وَأَصۡلِحۡ وَلَا تَتَّبِعۡ سَبِيلَ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Ми одредисмо да час сусрета са Мојсијем буде кад се напуни тридесет ноћи, и допунисмо их још са десет, па се време које је одредио његов Господар испуни за четрдесет ноћи. А Мојсије је био казао своме брату Арону: „Замени ме у моме народу, и уређуј ствари и не следи путеве смутљиваца!“

ആയത്ത്: 143

وَلَمَّا جَآءَ مُوسَىٰ لِمِيقَٰتِنَا وَكَلَّمَهُۥ رَبُّهُۥ قَالَ رَبِّ أَرِنِيٓ أَنظُرۡ إِلَيۡكَۚ قَالَ لَن تَرَىٰنِي وَلَٰكِنِ ٱنظُرۡ إِلَى ٱلۡجَبَلِ فَإِنِ ٱسۡتَقَرَّ مَكَانَهُۥ فَسَوۡفَ تَرَىٰنِيۚ فَلَمَّا تَجَلَّىٰ رَبُّهُۥ لِلۡجَبَلِ جَعَلَهُۥ دَكّٗا وَخَرَّ مُوسَىٰ صَعِقٗاۚ فَلَمَّآ أَفَاقَ قَالَ سُبۡحَٰنَكَ تُبۡتُ إِلَيۡكَ وَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

И кад Нам дође Мојсије у одређено време, и када му Господар проговори, он рече: „Господару мој, укажи ми се да Те видим!“ „Нећеш да Ме видиш“, рече, „али погледај у оно брдо, па ако оно остане на своме месту, видећеш Ме!“ И кад се његов Господар откри оном брду, Он га са земљом сравни, а Мојсије изгуби свест и стровали се. Чим се освести, рече: „Узвишен си Ти! Кајем Ти се, ја сам најчвршћи верник!“

ആയത്ത്: 144

قَالَ يَٰمُوسَىٰٓ إِنِّي ٱصۡطَفَيۡتُكَ عَلَى ٱلنَّاسِ بِرِسَٰلَٰتِي وَبِكَلَٰمِي فَخُذۡ مَآ ءَاتَيۡتُكَ وَكُن مِّنَ ٱلشَّٰكِرِينَ

„О Мојсије“, рече Он, „ Ја сам те, заиста, одабрао изнад осталих људи Својом посланицом и Својим те говором учинио одабраним. Оно што ти дајем прихвати и захвалан буди!“

ആയത്ത്: 145

وَكَتَبۡنَا لَهُۥ فِي ٱلۡأَلۡوَاحِ مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡعِظَةٗ وَتَفۡصِيلٗا لِّكُلِّ شَيۡءٖ فَخُذۡهَا بِقُوَّةٖ وَأۡمُرۡ قَوۡمَكَ يَأۡخُذُواْ بِأَحۡسَنِهَاۚ سَأُوْرِيكُمۡ دَارَ ٱلۡفَٰسِقِينَ

И Ми смо му написали на плочама поуку за све, и објашњење за све. Прихвати их снажно, а народу свом заповеди да се придржава онога што је у њима на најлепши начин. А показаћу вам и станиште грешника.

ആയത്ത്: 146

سَأَصۡرِفُ عَنۡ ءَايَٰتِيَ ٱلَّذِينَ يَتَكَبَّرُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّ وَإِن يَرَوۡاْ كُلَّ ءَايَةٖ لَّا يُؤۡمِنُواْ بِهَا وَإِن يَرَوۡاْ سَبِيلَ ٱلرُّشۡدِ لَا يَتَّخِذُوهُ سَبِيلٗا وَإِن يَرَوۡاْ سَبِيلَ ٱلۡغَيِّ يَتَّخِذُوهُ سَبِيلٗاۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ

Одвратићу од Својих знамења оне који се, без икаквог основа, на Земљи охоле. И какав год доказ они виде, неће у њега да верују; ако виде Прави пут - неће као пут да га прихвате, а ако виде странпутицу – као пут ће да је прихвате. То је зато што знакове Наше поричу и што су према њима равнодушни.

ആയത്ത്: 147

وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَلِقَآءِ ٱلۡأٓخِرَةِ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡۚ هَلۡ يُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Дела ће да буду поништена онима који поричу Наше речи и доказе и сусрет на Будућем свету. Зар ће да буду другачије кажњени него како су радили?

ആയത്ത്: 148

وَٱتَّخَذَ قَوۡمُ مُوسَىٰ مِنۢ بَعۡدِهِۦ مِنۡ حُلِيِّهِمۡ عِجۡلٗا جَسَدٗا لَّهُۥ خُوَارٌۚ أَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّهُۥ لَا يُكَلِّمُهُمۡ وَلَا يَهۡدِيهِمۡ سَبِيلًاۘ ٱتَّخَذُوهُ وَكَانُواْ ظَٰلِمِينَ

И народ Мојсијев, после његовог одласка, изради од свог накита кип телета које је рикало и које су за божанство прихватили. Зар нису видели да им оно не говори и да их правим путем не води? Они га прихватише и посташе неправедници.

ആയത്ത്: 149

وَلَمَّا سُقِطَ فِيٓ أَيۡدِيهِمۡ وَرَأَوۡاْ أَنَّهُمۡ قَدۡ ضَلُّواْ قَالُواْ لَئِن لَّمۡ يَرۡحَمۡنَا رَبُّنَا وَيَغۡفِرۡ لَنَا لَنَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

Након што се горко покајаше и увидеше да су залутали, они рекоше: „Ако нам се наш Господар не смилује и ако нам не опрости, сигурно ћемо да будемо међу губитницима.“

ആയത്ത്: 150

وَلَمَّا رَجَعَ مُوسَىٰٓ إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ غَضۡبَٰنَ أَسِفٗا قَالَ بِئۡسَمَا خَلَفۡتُمُونِي مِنۢ بَعۡدِيٓۖ أَعَجِلۡتُمۡ أَمۡرَ رَبِّكُمۡۖ وَأَلۡقَى ٱلۡأَلۡوَاحَ وَأَخَذَ بِرَأۡسِ أَخِيهِ يَجُرُّهُۥٓ إِلَيۡهِۚ قَالَ ٱبۡنَ أُمَّ إِنَّ ٱلۡقَوۡمَ ٱسۡتَضۡعَفُونِي وَكَادُواْ يَقۡتُلُونَنِي فَلَا تُشۡمِتۡ بِيَ ٱلۡأَعۡدَآءَ وَلَا تَجۡعَلۡنِي مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

А кад се Мојсије, срдит и бесан, врати своме народу, повика: „Како сте тако ружно поступили после мог одласка! Зар сте убрзали наредбу свога Господара?!“ И испусти плоче, и свога брата за косу дохвати и поче да га вуче себи. „О сине моје мајке“, рече Арон, „мој народ ме је слабим сматрао и умало ме није убио; немој да ми се свете душмани и не убрајај мене у народ неправедни.“

ആയത്ത്: 151

قَالَ رَبِّ ٱغۡفِرۡ لِي وَلِأَخِي وَأَدۡخِلۡنَا فِي رَحۡمَتِكَۖ وَأَنتَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ

„Мој Господару“, замоли Мојсије, „опрости мени и моме брату и учини да будемо под окриљем Твоје милости, Ти си међу милостивима најмилостивији!“

ആയത്ത്: 152

إِنَّ ٱلَّذِينَ ٱتَّخَذُواْ ٱلۡعِجۡلَ سَيَنَالُهُمۡ غَضَبٞ مِّن رَّبِّهِمۡ وَذِلَّةٞ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَكَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُفۡتَرِينَ

Оне који су теле прихватили стићи ће заиста срџба њиховог Господара и понижење још на овом свету. Тако Ми кажњавамо оне који кују лажи.

ആയത്ത്: 153

وَٱلَّذِينَ عَمِلُواْ ٱلسَّيِّـَٔاتِ ثُمَّ تَابُواْ مِنۢ بَعۡدِهَا وَءَامَنُوٓاْ إِنَّ رَبَّكَ مِنۢ بَعۡدِهَا لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

А они који раде лоша дела, па се после покају и постану верници – па, Господар твој, после тога, сигурно, опрашта грехе и милостив је.

ആയത്ത്: 154

وَلَمَّا سَكَتَ عَن مُّوسَى ٱلۡغَضَبُ أَخَذَ ٱلۡأَلۡوَاحَۖ وَفِي نُسۡخَتِهَا هُدٗى وَرَحۡمَةٞ لِّلَّذِينَ هُمۡ لِرَبِّهِمۡ يَرۡهَبُونَ

И када Мојсијева срџба прође, он узе плоче на којима је била исписана упута и милост за оне који од Господара свога страхују.

ആയത്ത്: 155

وَٱخۡتَارَ مُوسَىٰ قَوۡمَهُۥ سَبۡعِينَ رَجُلٗا لِّمِيقَٰتِنَاۖ فَلَمَّآ أَخَذَتۡهُمُ ٱلرَّجۡفَةُ قَالَ رَبِّ لَوۡ شِئۡتَ أَهۡلَكۡتَهُم مِّن قَبۡلُ وَإِيَّٰيَۖ أَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلسُّفَهَآءُ مِنَّآۖ إِنۡ هِيَ إِلَّا فِتۡنَتُكَ تُضِلُّ بِهَا مَن تَشَآءُ وَتَهۡدِي مَن تَشَآءُۖ أَنتَ وَلِيُّنَا فَٱغۡفِرۡ لَنَا وَٱرۡحَمۡنَاۖ وَأَنتَ خَيۡرُ ٱلۡغَٰفِرِينَ

И Мојсије одабра из свога народа седамдесет људи да у одређено време стану пред Нама. А кад их задеси потрес па су сви помрли, он рече: „Господару мој, да си хтео, могао си и њих и мене да уништиш још пре. Зар да нас уништиш због онога што су урадили наши безумници? То је само Твоје искушење којим Ти, кога хоћеш, скрећеш на странпутицу, а кога хоћеш, упућујеш на Прави пут; Ти си наш Господар, па нам опрости и смилуј нам се! А Ти си Опроститељ најбољи!“

ആയത്ത്: 156

۞ وَٱكۡتُبۡ لَنَا فِي هَٰذِهِ ٱلدُّنۡيَا حَسَنَةٗ وَفِي ٱلۡأٓخِرَةِ إِنَّا هُدۡنَآ إِلَيۡكَۚ قَالَ عَذَابِيٓ أُصِيبُ بِهِۦ مَنۡ أَشَآءُۖ وَرَحۡمَتِي وَسِعَتۡ كُلَّ شَيۡءٖۚ فَسَأَكۡتُبُهَا لِلَّذِينَ يَتَّقُونَ وَيُؤۡتُونَ ٱلزَّكَوٰةَ وَٱلَّذِينَ هُم بِـَٔايَٰتِنَا يُؤۡمِنُونَ

„И подари нам добро на овом свету, и на оном свету - ми се, уистину, Теби враћамо!“ „Својом Казном Ја кажњавам кога хоћу“, рече Он, „а милост Моја обухвата све; даћу је онима који се буду греха клонили и давали обавезну милостињу, и онима који у Наше речи и доказе буду веровали“,

ആയത്ത്: 157

ٱلَّذِينَ يَتَّبِعُونَ ٱلرَّسُولَ ٱلنَّبِيَّ ٱلۡأُمِّيَّ ٱلَّذِي يَجِدُونَهُۥ مَكۡتُوبًا عِندَهُمۡ فِي ٱلتَّوۡرَىٰةِ وَٱلۡإِنجِيلِ يَأۡمُرُهُم بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَيَنۡهَىٰهُمۡ عَنِ ٱلۡمُنكَرِ وَيُحِلُّ لَهُمُ ٱلطَّيِّبَٰتِ وَيُحَرِّمُ عَلَيۡهِمُ ٱلۡخَبَٰٓئِثَ وَيَضَعُ عَنۡهُمۡ إِصۡرَهُمۡ وَٱلۡأَغۡلَٰلَ ٱلَّتِي كَانَتۡ عَلَيۡهِمۡۚ فَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِهِۦ وَعَزَّرُوهُ وَنَصَرُوهُ وَٱتَّبَعُواْ ٱلنُّورَ ٱلَّذِيٓ أُنزِلَ مَعَهُۥٓ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ

„онима који ће да следе Посланика, Веровесника, који неће да зна ни да чита ни да пише, којег они код себе, у Тори и Јеванђељу, налазе записаног, који ће од њих да тражи да чине добра дела, а од одвратних да одвраћа, који ће лепа јела да им дозволи, а ружна забрани, који ће да их терета и тешкоћа које су они имали ослободи. А они који у њега буду веровали, који га буду подржавали и помагали и светло по њему послато следили - они ће сигурно успети.“

ആയത്ത്: 158

قُلۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِنِّي رَسُولُ ٱللَّهِ إِلَيۡكُمۡ جَمِيعًا ٱلَّذِي لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ يُحۡيِۦ وَيُمِيتُۖ فَـَٔامِنُواْ بِٱللَّهِ وَرَسُولِهِ ٱلنَّبِيِّ ٱلۡأُمِّيِّ ٱلَّذِي يُؤۡمِنُ بِٱللَّهِ وَكَلِمَٰتِهِۦ وَٱتَّبِعُوهُ لَعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ

Реци: „О људи, ја сам заиста свима вама Аллахов посланик, власт Његова је и на небесима и на Земљи; нема другог бога осим Њега, Он даје живот и смрт, и зато верујте у Аллаха и Његовог Посланика, веровесника, који не зна да чита и да пише, који верује у Аллаха и Његове речи; њега следите - да бисте били упућени!“

ആയത്ത്: 159

وَمِن قَوۡمِ مُوسَىٰٓ أُمَّةٞ يَهۡدُونَ بِٱلۡحَقِّ وَبِهِۦ يَعۡدِلُونَ

У Мојсијевом народу има заједница људи који се упућују Истином и који према њој праведно суде.

ആയത്ത്: 160

وَقَطَّعۡنَٰهُمُ ٱثۡنَتَيۡ عَشۡرَةَ أَسۡبَاطًا أُمَمٗاۚ وَأَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَىٰٓ إِذِ ٱسۡتَسۡقَىٰهُ قَوۡمُهُۥٓ أَنِ ٱضۡرِب بِّعَصَاكَ ٱلۡحَجَرَۖ فَٱنۢبَجَسَتۡ مِنۡهُ ٱثۡنَتَا عَشۡرَةَ عَيۡنٗاۖ قَدۡ عَلِمَ كُلُّ أُنَاسٖ مَّشۡرَبَهُمۡۚ وَظَلَّلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلۡغَمَٰمَ وَأَنزَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلۡمَنَّ وَٱلسَّلۡوَىٰۖ كُلُواْ مِن طَيِّبَٰتِ مَا رَزَقۡنَٰكُمۡۚ وَمَا ظَلَمُونَا وَلَٰكِن كَانُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ يَظۡلِمُونَ

И Ми смо их поделили у дванаест племена, и Мојсију смо објавили, кад му је његов народ затражио воду: „Удари штапом својим по стени!“ И из ње је дванаест врела проврело, свако племе је знало врело из којег ће да пије. И Ми смо им од облака правили хлад и давали смо им ману и препелице: „Једите оно лепо чиме вас опскрбљујемо!“ Они нису Нама учинили неправду, него сами себи.“

ആയത്ത്: 161

وَإِذۡ قِيلَ لَهُمُ ٱسۡكُنُواْ هَٰذِهِ ٱلۡقَرۡيَةَ وَكُلُواْ مِنۡهَا حَيۡثُ شِئۡتُمۡ وَقُولُواْ حِطَّةٞ وَٱدۡخُلُواْ ٱلۡبَابَ سُجَّدٗا نَّغۡفِرۡ لَكُمۡ خَطِيٓـَٰٔتِكُمۡۚ سَنَزِيدُ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

А када им је било речено: „Населите се у овом насељу и једите одакле хоћете и реците: 'Опрости! ' А на капију уђите погнутих глава“, опростићемо вам ваше грехе, а онима који чине добра дела даћемо и више.

ആയത്ത്: 162

فَبَدَّلَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ مِنۡهُمۡ قَوۡلًا غَيۡرَ ٱلَّذِي قِيلَ لَهُمۡ فَأَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِجۡزٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ بِمَا كَانُواْ يَظۡلِمُونَ

Онда су они међу њима који учинише неправду заменили другом речју реч која им је била речена, и Ми смо на њих са неба спустили казну зато што су чинили неправду.

ആയത്ത്: 163

وَسۡـَٔلۡهُمۡ عَنِ ٱلۡقَرۡيَةِ ٱلَّتِي كَانَتۡ حَاضِرَةَ ٱلۡبَحۡرِ إِذۡ يَعۡدُونَ فِي ٱلسَّبۡتِ إِذۡ تَأۡتِيهِمۡ حِيتَانُهُمۡ يَوۡمَ سَبۡتِهِمۡ شُرَّعٗا وَيَوۡمَ لَا يَسۡبِتُونَ لَا تَأۡتِيهِمۡۚ كَذَٰلِكَ نَبۡلُوهُم بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ

И упитај их о насељу које се налазило поред мора кад су кршили прописе о суботи: када су им рибе, на очиглед, долазиле док су светковали суботу, а кад нису светковали оне им нису долазиле. Ето, тако смо их у искушење доводили зато што су били грешници.

ആയത്ത്: 164

وَإِذۡ قَالَتۡ أُمَّةٞ مِّنۡهُمۡ لِمَ تَعِظُونَ قَوۡمًا ٱللَّهُ مُهۡلِكُهُمۡ أَوۡ مُعَذِّبُهُمۡ عَذَابٗا شَدِيدٗاۖ قَالُواْ مَعۡذِرَةً إِلَىٰ رَبِّكُمۡ وَلَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ

А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Аллах да уништи или да га на тешке муке стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“

ആയത്ത്: 165

فَلَمَّا نَسُواْ مَا ذُكِّرُواْ بِهِۦٓ أَنجَيۡنَا ٱلَّذِينَ يَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلسُّوٓءِ وَأَخَذۡنَا ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ بِعَذَابِۭ بَـِٔيسِۭ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ

И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.

ആയത്ത്: 166

فَلَمَّا عَتَوۡاْ عَن مَّا نُهُواْ عَنۡهُ قُلۡنَا لَهُمۡ كُونُواْ قِرَدَةً خَٰسِـِٔينَ

И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“

ആയത്ത്: 167

وَإِذۡ تَأَذَّنَ رَبُّكَ لَيَبۡعَثَنَّ عَلَيۡهِمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَن يَسُومُهُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِۗ إِنَّ رَبَّكَ لَسَرِيعُ ٱلۡعِقَابِ وَإِنَّهُۥ لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он, заиста, и опрашта грехе и милостив је.

ആയത്ത്: 168

وَقَطَّعۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أُمَمٗاۖ مِّنۡهُمُ ٱلصَّٰلِحُونَ وَمِنۡهُمۡ دُونَ ذَٰلِكَۖ وَبَلَوۡنَٰهُم بِٱلۡحَسَنَٰتِ وَٱلسَّيِّـَٔاتِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.

ആയത്ത്: 169

فَخَلَفَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ خَلۡفٞ وَرِثُواْ ٱلۡكِتَٰبَ يَأۡخُذُونَ عَرَضَ هَٰذَا ٱلۡأَدۡنَىٰ وَيَقُولُونَ سَيُغۡفَرُ لَنَا وَإِن يَأۡتِهِمۡ عَرَضٞ مِّثۡلُهُۥ يَأۡخُذُوهُۚ أَلَمۡ يُؤۡخَذۡ عَلَيۡهِم مِّيثَٰقُ ٱلۡكِتَٰبِ أَن لَّا يَقُولُواْ عَلَى ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡحَقَّ وَدَرَسُواْ مَا فِيهِۗ وَٱلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?

ആയത്ത്: 170

وَٱلَّذِينَ يُمَسِّكُونَ بِٱلۡكِتَٰبِ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُصۡلِحِينَ

А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.

ആയത്ത്: 171

۞ وَإِذۡ نَتَقۡنَا ٱلۡجَبَلَ فَوۡقَهُمۡ كَأَنَّهُۥ ظُلَّةٞ وَظَنُّوٓاْ أَنَّهُۥ وَاقِعُۢ بِهِمۡ خُذُواْ مَآ ءَاتَيۡنَٰكُم بِقُوَّةٖ وَٱذۡكُرُواْ مَا فِيهِ لَعَلَّكُمۡ تَتَّقُونَ

А када смо изнад њих подигли брдо, чинило се као облак, они су били уверени да ће на њих да падне. Прихватите снажно оно што смо вам дали, и нека вам је на уму оно што је у томе - да бисте се сачували!

ആയത്ത്: 172

وَإِذۡ أَخَذَ رَبُّكَ مِنۢ بَنِيٓ ءَادَمَ مِن ظُهُورِهِمۡ ذُرِّيَّتَهُمۡ وَأَشۡهَدَهُمۡ عَلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ أَلَسۡتُ بِرَبِّكُمۡۖ قَالُواْ بَلَىٰ شَهِدۡنَآۚ أَن تَقُولُواْ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ إِنَّا كُنَّا عَنۡ هَٰذَا غَٰفِلِينَ

И кад је Господар твој од Адамових синова, из њихових кичми, извео њихово потомство и затражио од њих да посведоче против себе: „Зар нисам Ја ваш Господар?“ Они су одговарали: „Јеси, ми сведочимо“, и зато да на Судњем дану не кажете: „Ми о овоме нисмо ништа знали.“

ആയത്ത്: 173

أَوۡ تَقُولُوٓاْ إِنَّمَآ أَشۡرَكَ ءَابَآؤُنَا مِن قَبۡلُ وَكُنَّا ذُرِّيَّةٗ مِّنۢ بَعۡدِهِمۡۖ أَفَتُهۡلِكُنَا بِمَا فَعَلَ ٱلۡمُبۡطِلُونَ

Или да не кажете: „Наши су преци пре нас друга божанства обожавали, а ми смо генерација после њих. Зар ћеш да нас казниш за оно што су лажљивци чинили?“

ആയത്ത്: 174

وَكَذَٰلِكَ نُفَصِّلُ ٱلۡأٓيَٰتِ وَلَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

И тако Ми опширно износимо доказе, да би они дошли себи.

ആയത്ത്: 175

وَٱتۡلُ عَلَيۡهِمۡ نَبَأَ ٱلَّذِيٓ ءَاتَيۡنَٰهُ ءَايَٰتِنَا فَٱنسَلَخَ مِنۡهَا فَأَتۡبَعَهُ ٱلشَّيۡطَٰنُ فَكَانَ مِنَ ٱلۡغَاوِينَ

И кажи им вест о ономе коме смо дали Наше доказе, а који се од њих удаљио па га је ђаво достигао, па постаде од залуталих.

ആയത്ത്: 176

وَلَوۡ شِئۡنَا لَرَفَعۡنَٰهُ بِهَا وَلَٰكِنَّهُۥٓ أَخۡلَدَ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُۚ فَمَثَلُهُۥ كَمَثَلِ ٱلۡكَلۡبِ إِن تَحۡمِلۡ عَلَيۡهِ يَلۡهَثۡ أَوۡ تَتۡرُكۡهُ يَلۡهَثۚ ذَّٰلِكَ مَثَلُ ٱلۡقَوۡمِ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَاۚ فَٱقۡصُصِ ٱلۡقَصَصَ لَعَلَّهُمۡ يَتَفَكَّرُونَ

А да смо хтели, могли смо тиме да га узвисимо, али се он приклонио овом свету и за својом страшћу кренуо. Његов случај је као случај пса; ако га потераш, он исплаженог језика дахће, а ако га се оканиш – он опет дахће. Такви су људи који Наше речи и доказе сматрају лажним; зато, казуј догађаје да би они размислили.

ആയത്ത്: 177

سَآءَ مَثَلًا ٱلۡقَوۡمُ ٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَأَنفُسَهُمۡ كَانُواْ يَظۡلِمُونَ

Лош су пример људи који не признају Наше речи и доказе, они неправду чине сами себи.

ആയത്ത്: 178

مَن يَهۡدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلۡمُهۡتَدِيۖ وَمَن يُضۡلِلۡ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ

Кога Аллах упути на Прави пут - биће на Правом путу, а кога на странпутицу скрене - па такви су прави губитници.

ആയത്ത്: 179

وَلَقَدۡ ذَرَأۡنَا لِجَهَنَّمَ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلۡجِنِّ وَٱلۡإِنسِۖ لَهُمۡ قُلُوبٞ لَّا يَفۡقَهُونَ بِهَا وَلَهُمۡ أَعۡيُنٞ لَّا يُبۡصِرُونَ بِهَا وَلَهُمۡ ءَاذَانٞ لَّا يَسۡمَعُونَ بِهَآۚ أُوْلَٰٓئِكَ كَٱلۡأَنۡعَٰمِ بَلۡ هُمۡ أَضَلُّۚ أُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡغَٰفِلُونَ

Ми смо за Пакао многе духове и људе створили; они срца имају - а њима не схватају, они очи имају - а њима не виде, они уши имају - а њима не чују; они су као стока, чак и гори - они су заиста немарни.

ആയത്ത്: 180

وَلِلَّهِ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ فَٱدۡعُوهُ بِهَاۖ وَذَرُواْ ٱلَّذِينَ يُلۡحِدُونَ فِيٓ أَسۡمَٰٓئِهِۦۚ سَيُجۡزَوۡنَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Аллах има најлепша имена и ви Га зовите тим именима, а клоните се оних који искрећу Његова имена; како буду радили, онако ће да буду кажњени!

ആയത്ത്: 181

وَمِمَّنۡ خَلَقۡنَآ أُمَّةٞ يَهۡدُونَ بِٱلۡحَقِّ وَبِهِۦ يَعۡدِلُونَ

А међу онима које стварамо има људи који друге упућују истини и који према њој праведно суде.

ആയത്ത്: 182

وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا سَنَسۡتَدۡرِجُهُم مِّنۡ حَيۡثُ لَا يَعۡلَمُونَ

А оне који Наше речи и доказе поричу Ми ћемо мало - помало, а да они неће ни да знају, у пропаст да водимо.

ആയത്ത്: 183

وَأُمۡلِي لَهُمۡۚ إِنَّ كَيۡدِي مَتِينٌ

И даваћу им времена; замка је Моја, заиста чврста.

ആയത്ത്: 184

أَوَلَمۡ يَتَفَكَّرُواْۗ مَا بِصَاحِبِهِم مِّن جِنَّةٍۚ إِنۡ هُوَ إِلَّا نَذِيرٞ مُّبِينٌ

Па зашто они не размисле да Посланик који им је послат није луд; он је само јасни упозоритељ.

ആയത്ത്: 185

أَوَلَمۡ يَنظُرُواْ فِي مَلَكُوتِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا خَلَقَ ٱللَّهُ مِن شَيۡءٖ وَأَنۡ عَسَىٰٓ أَن يَكُونَ قَدِ ٱقۡتَرَبَ أَجَلُهُمۡۖ فَبِأَيِّ حَدِيثِۭ بَعۡدَهُۥ يُؤۡمِنُونَ

И зашто они не размисле о царству небеса и Земље и о свему ономе што је Он створио, и да им се, можда, крај примакао? Па у који ће говор, ако не у Кур'ан, да верују?

ആയത്ത്: 186

مَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَلَا هَادِيَ لَهُۥۚ وَيَذَرُهُمۡ فِي طُغۡيَٰنِهِمۡ يَعۡمَهُونَ

Кога Аллах на странпутицу скрене, нико не може да га упути на Прави пут! Он ће да их остави да у осионости својој лутају.

ആയത്ത്: 187

يَسۡـَٔلُونَكَ عَنِ ٱلسَّاعَةِ أَيَّانَ مُرۡسَىٰهَاۖ قُلۡ إِنَّمَا عِلۡمُهَا عِندَ رَبِّيۖ لَا يُجَلِّيهَا لِوَقۡتِهَآ إِلَّا هُوَۚ ثَقُلَتۡ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۚ لَا تَأۡتِيكُمۡ إِلَّا بَغۡتَةٗۗ يَسۡـَٔلُونَكَ كَأَنَّكَ حَفِيٌّ عَنۡهَاۖ قُلۡ إِنَّمَا عِلۡمُهَا عِندَ ٱللَّهِ وَلَٰكِنَّ أَكۡثَرَ ٱلنَّاسِ لَا يَعۡلَمُونَ

Питају те о Смаку света, када ће да се догоди. Реци: „То зна једино мој Господар, Он ће у одређено време да га открије, а тежак ће да буде небесима и Земљи, сасвим неочекивано ће да вам дође.“ Питају те као да ти о њему нешто знаш. Реци: „То зна само Аллах, али већина људи не зна.“

ആയത്ത്: 188

قُل لَّآ أَمۡلِكُ لِنَفۡسِي نَفۡعٗا وَلَا ضَرًّا إِلَّا مَا شَآءَ ٱللَّهُۚ وَلَوۡ كُنتُ أَعۡلَمُ ٱلۡغَيۡبَ لَٱسۡتَكۡثَرۡتُ مِنَ ٱلۡخَيۡرِ وَمَا مَسَّنِيَ ٱلسُّوٓءُۚ إِنۡ أَنَا۠ إِلَّا نَذِيرٞ وَبَشِيرٞ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Реци: „Ја не могу да прибавим ни самом себи неку корист, ни да отклоним од себе какву штету; бива онако како хоће Аллах. А када бих знао оно што је недокучиво чулима, стекао бих многа добра, а зло би било далеко од мене; ја само доносим опомене и радосне вести људима који верују.“

ആയത്ത്: 189

۞ هُوَ ٱلَّذِي خَلَقَكُم مِّن نَّفۡسٖ وَٰحِدَةٖ وَجَعَلَ مِنۡهَا زَوۡجَهَا لِيَسۡكُنَ إِلَيۡهَاۖ فَلَمَّا تَغَشَّىٰهَا حَمَلَتۡ حَمۡلًا خَفِيفٗا فَمَرَّتۡ بِهِۦۖ فَلَمَّآ أَثۡقَلَت دَّعَوَا ٱللَّهَ رَبَّهُمَا لَئِنۡ ءَاتَيۡتَنَا صَٰلِحٗا لَّنَكُونَنَّ مِنَ ٱلشَّٰكِرِينَ

Он је Тај Који вас је од једног човека створио - а од њега је жену његову створио да се уз њу смири. И када је он са њом прилегао, она је занела лако бреме и носила га; а кад јој је оно отежало, њих двоје су замолили Аллаха, свога Господара: „Ако нам подариш здравог потомка, бићемо, заиста, међу оним захвалним!“

ആയത്ത്: 190

فَلَمَّآ ءَاتَىٰهُمَا صَٰلِحٗا جَعَلَا لَهُۥ شُرَكَآءَ فِيمَآ ءَاتَىٰهُمَاۚ فَتَعَٰلَى ٱللَّهُ عَمَّا يُشۡرِكُونَ

И кад им је Он даровао здравог потомка, њих двоје су изједначили друге са Њим у ономе што им Он даје, а Аллах је врло високо изнад оних које Њему у обожавању придружују!

ആയത്ത്: 191

أَيُشۡرِكُونَ مَا لَا يَخۡلُقُ شَيۡـٔٗا وَهُمۡ يُخۡلَقُونَ

Зар да Њему придружују божанства, она која не могу да створе ништа, и која су сама створена,

ആയത്ത്: 192

وَلَا يَسۡتَطِيعُونَ لَهُمۡ نَصۡرٗا وَلَآ أَنفُسَهُمۡ يَنصُرُونَ

и који не могу да им помогну нити могу себи да помогну?

ആയത്ത്: 193

وَإِن تَدۡعُوهُمۡ إِلَى ٱلۡهُدَىٰ لَا يَتَّبِعُوكُمۡۚ سَوَآءٌ عَلَيۡكُمۡ أَدَعَوۡتُمُوهُمۡ أَمۡ أَنتُمۡ صَٰمِتُونَ

А ако их замолите да вас на Прави пут упуте, неће вам се одазвати; исто вам је позивали их или ћутали.

ആയത്ത്: 194

إِنَّ ٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ عِبَادٌ أَمۡثَالُكُمۡۖ فَٱدۡعُوهُمۡ فَلۡيَسۡتَجِيبُواْ لَكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Они којима се ви, поред Аллаха, молите, заиста су слуге, као и ви. Па, ви их молите, и нека вам се одазову ако истину говорите!

ആയത്ത്: 195

أَلَهُمۡ أَرۡجُلٞ يَمۡشُونَ بِهَآۖ أَمۡ لَهُمۡ أَيۡدٖ يَبۡطِشُونَ بِهَآۖ أَمۡ لَهُمۡ أَعۡيُنٞ يُبۡصِرُونَ بِهَآۖ أَمۡ لَهُمۡ ءَاذَانٞ يَسۡمَعُونَ بِهَاۗ قُلِ ٱدۡعُواْ شُرَكَآءَكُمۡ ثُمَّ كِيدُونِ فَلَا تُنظِرُونِ

Имају ли они ноге да на њима ходају, или руке да њима прихватају, имају ли очи да њима гледају, или уши да њима чују? Реци: „Зовите своја божанства, па смислите против мене какво хоћете лукавство, и не одуговлачите.“

ആയത്ത്: 196

إِنَّ وَلِـِّۧيَ ٱللَّهُ ٱلَّذِي نَزَّلَ ٱلۡكِتَٰبَۖ وَهُوَ يَتَوَلَّى ٱلصَّٰلِحِينَ

Мој је, заиста, заштитник Аллах Који Књигу објављује и Он се брине о доброчинитељима.

ആയത്ത്: 197

وَٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِهِۦ لَا يَسۡتَطِيعُونَ نَصۡرَكُمۡ وَلَآ أَنفُسَهُمۡ يَنصُرُونَ

А они којима се ви, поред Њега, молите, не могу ни вама, а ни себи да помогну.

ആയത്ത്: 198

وَإِن تَدۡعُوهُمۡ إِلَى ٱلۡهُدَىٰ لَا يَسۡمَعُواْۖ وَتَرَىٰهُمۡ يَنظُرُونَ إِلَيۡكَ وَهُمۡ لَا يُبۡصِرُونَ

А кад их замолите да вас упуте на прави пут, они не чују; видиш их као да те гледају, али они не виде.

ആയത്ത്: 199

خُذِ ٱلۡعَفۡوَ وَأۡمُرۡ بِٱلۡعُرۡفِ وَأَعۡرِضۡ عَنِ ٱلۡجَٰهِلِينَ

Ти оно лепо што чине прихвати! И тражи да се чине добра дела, а незналица се клони!

ആയത്ത്: 200

وَإِمَّا يَنزَغَنَّكَ مِنَ ٱلشَّيۡطَٰنِ نَزۡغٞ فَٱسۡتَعِذۡ بِٱللَّهِۚ إِنَّهُۥ سَمِيعٌ عَلِيمٌ

А ако ђаво покуша да те наведе на зло, ти потражи уточиште код Аллаха, Он, уистину, све чује и све зна.

ആയത്ത്: 201

إِنَّ ٱلَّذِينَ ٱتَّقَوۡاْ إِذَا مَسَّهُمۡ طَٰٓئِفٞ مِّنَ ٱلشَّيۡطَٰنِ تَذَكَّرُواْ فَإِذَا هُم مُّبۡصِرُونَ

Заиста, они који се боје Аллаха, чим их додирне ђаволска саблазан, сете се, и постану разборити,

ആയത്ത്: 202

وَإِخۡوَٰنُهُمۡ يَمُدُّونَهُمۡ فِي ٱلۡغَيِّ ثُمَّ لَا يُقۡصِرُونَ

док ђавољеве поданике ђаволи подржавају у заблуди и никако не престају.

ആയത്ത്: 203

وَإِذَا لَمۡ تَأۡتِهِم بِـَٔايَةٖ قَالُواْ لَوۡلَا ٱجۡتَبَيۡتَهَاۚ قُلۡ إِنَّمَآ أَتَّبِعُ مَا يُوحَىٰٓ إِلَيَّ مِن رَّبِّيۚ هَٰذَا بَصَآئِرُ مِن رَّبِّكُمۡ وَهُدٗى وَرَحۡمَةٞ لِّقَوۡمٖ يُؤۡمِنُونَ

Кад им не донесеш никакав знак, они говоре: „Зашто га сам не измислиш!“ Реци: „Ја следим само оно што ми мој Господар објављује.“ Ово су јасни докази од вашег Господара и упута и милост за људе који верују.

ആയത്ത്: 204

وَإِذَا قُرِئَ ٱلۡقُرۡءَانُ فَٱسۡتَمِعُواْ لَهُۥ وَأَنصِتُواْ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ

А кад се учи Кур'ан, ви га слушајте и ћутите - да би вам милост била указана.

ആയത്ത്: 205

وَٱذۡكُر رَّبَّكَ فِي نَفۡسِكَ تَضَرُّعٗا وَخِيفَةٗ وَدُونَ ٱلۡجَهۡرِ مِنَ ٱلۡقَوۡلِ بِٱلۡغُدُوِّ وَٱلۡأٓصَالِ وَلَا تَكُن مِّنَ ٱلۡغَٰفِلِينَ

И спомињи свога Господара у себи, понизно и са страхопоштовањем и не подижући јако глас - ујутро и навече, и не буди међу немарнима.

ആയത്ത്: 206

إِنَّ ٱلَّذِينَ عِندَ رَبِّكَ لَا يَسۡتَكۡبِرُونَ عَنۡ عِبَادَتِهِۦ وَيُسَبِّحُونَهُۥ وَلَهُۥ يَسۡجُدُونَۤ۩

Они који су код твога Господара заиста не зазиру да Га обожавају; само Њега хвале и само се Њему клањају.