ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 29 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߘߊ߲߬ߕߍ߰ߟߌ ߝߐߘߊ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 29

۞ فَلَمَّا قَضَىٰ مُوسَى ٱلۡأَجَلَ وَسَارَ بِأَهۡلِهِۦٓ ءَانَسَ مِن جَانِبِ ٱلطُّورِ نَارٗاۖ قَالَ لِأَهۡلِهِ ٱمۡكُثُوٓاْ إِنِّيٓ ءَانَسۡتُ نَارٗا لَّعَلِّيٓ ءَاتِيكُم مِّنۡهَا بِخَبَرٍ أَوۡ جَذۡوَةٖ مِّنَ ٱلنَّارِ لَعَلَّكُمۡ تَصۡطَلُونَ

И кад Мојсије проведе уговорени рок у Медену служећи оног доброг човека десет година, отисну се на пут са својом чељади и пође у Мисир, и у путу на једној страни планине Синај опази некакву ватру, па се обрати својој породици: “Застаните овде и причекајте ме, јер некакву ватру опазих: можда ћу срести неког ко познаје овај крај, а ко ће ми казати куда треба ићи или ћу вам какво добро донети или ћу вам пак главњу, да бисте се огрејали, донети.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الوفاء بالعقود شأن المؤمنين.

Верници се држе договора и испуњавају дату реч.

• تكليم الله لموسى عليه السلام ثابت على الحقيقة.

Бог је с Мојсијем разговарао у правом смислу те речи.

• حاجة الداعي إلى الله إلى من يؤازره.

Онај ко позива у веру мора да има помагаче у томе.

• أهمية الفصاحة بالنسبة للدعاة.

Неопходно је да они који позивају у веру буду речити.