ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 107 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߛߎ߬ߡߊ߲߬ߝߍ ߝߐߘߊ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 107

فَإِنۡ عُثِرَ عَلَىٰٓ أَنَّهُمَا ٱسۡتَحَقَّآ إِثۡمٗا فَـَٔاخَرَانِ يَقُومَانِ مَقَامَهُمَا مِنَ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَحَقَّ عَلَيۡهِمُ ٱلۡأَوۡلَيَٰنِ فَيُقۡسِمَانِ بِٱللَّهِ لَشَهَٰدَتُنَآ أَحَقُّ مِن شَهَٰدَتِهِمَا وَمَا ٱعۡتَدَيۡنَآ إِنَّآ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

Уколико након заклињања постане јасно да су слагали у заклетви или сведочанству и изневерили, нека двојица најближих људи умрлом опоручитељу уместо њих посведоче оно што је истина, нека се Аллахом закуну: "Наше сведочење да су ова двојица слагала и изневерила је прече од њиховог сведочења да су рекли истину и испунили поверење, и не кунемо се лажно. Ако се кунемо лажно, онда смо истински неправедници који прелазе Божје границе."

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• إذا ألزم العبد نفسه بطاعة الله، وأمر بالمعروف ونهى عن المنكر بحسب طاقته، فلا يضره بعد ذلك ضلال أحد، ولن يُسْأل عن غيره من الناس، وخاصة أهل الضلال منهم.

Када је човек покоран Аллаху, и позива на добро и одвраћа од зла, сходно својим могућностима, ништа му неће наудити нечија заблуда, и неће бити питан о другим људима, поготово заблуделима.

• الترغيب في كتابة الوصية، مع صيانتها بإشهاد العدول عليها.

Ови одломци подстичу на записивање опоруке, уз њено чување помоћу праведних сведока.

• بيان الصورة الشرعية لسؤال الشهود عن الوصية.

Ови одломци објашњавају верозаконски начин питања сведока о опоруци.