ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 146 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߞߟߏߝߋ߲ ߠߎ߬ ߝߐߘߊ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߔߘߋߞߎ

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 146

وَعَلَى ٱلَّذِينَ هَادُواْ حَرَّمۡنَا كُلَّ ذِي ظُفُرٖۖ وَمِنَ ٱلۡبَقَرِ وَٱلۡغَنَمِ حَرَّمۡنَا عَلَيۡهِمۡ شُحُومَهُمَآ إِلَّا مَا حَمَلَتۡ ظُهُورُهُمَآ أَوِ ٱلۡحَوَايَآ أَوۡ مَا ٱخۡتَلَطَ بِعَظۡمٖۚ ذَٰلِكَ جَزَيۡنَٰهُم بِبَغۡيِهِمۡۖ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ

И јеврејима смо забранили све животиње чији прсти нису одвојени - попут камила и нојева (који има један велики прст и један мали за разлику од већине птица које имају четири прста), и забранили смо им лој крава и оваца осим оног који је закачен за њихова леђа и којег носе њихова црева, или оног који је помешан са костима попут стражњег дела и бока. Тиме смо их казнили због њихове неправде, и Ми истину говоримо у свему о чему обавештавамо.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• في الآيات دليل على إثبات المناظرة في مسائل العلم، وإثبات القول بالنظر والقياس.

У овим одломцима се налази доказ дозвољености расправљања у верским питањима, и потврду коришћења промишљања о доказима и коришћења аналогије.

• الوحي وما يستنبط منه هو الطريق لمعرفة الحلال والحرام.

Објава и исправно промишљање о њој је једини пут за спознају дозвољеног и забрањеног.

• إن من الظلم أن يُقْدِم أحد على الإفتاء في الدين ما لم يكن قد غلب على ظنه أنه يفتي بالصواب الذي يرضي الله.

Неправедно је да се човек усуди да прича о верским прописима без тога да код њега превагне убеђење да је то што говори исправно мишљење којим је Аллах задовољан.

• من رحمة الله بعباده الإذن لهم في تناول المحرمات عند الاضطرار.

Од Аллахове милости према Његовим робовима јесте што им је дозволио да једу нека забрањена јела у нужди.