ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 117 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߤߎ߯ߘߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 117

وَمَا كَانَ رَبُّكَ لِيُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمٖ وَأَهۡلُهَا مُصۡلِحُونَ

О Посланиче, твој Господар није казнио ниједан народ који живи у неком насељу уколико би били од оних који поправљају стање и позивају на добро. Већ би уништавао насеља чији су становници били смутљивци због свог неверства, неправде и других греха.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.

Обавезно устрајање на Божјој вери.

• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.

Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.

• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.

Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.

• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.

Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.