மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 117 அத்தியாயம் ஸூரா ஹூத் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 117

وَمَا كَانَ رَبُّكَ لِيُهۡلِكَ ٱلۡقُرَىٰ بِظُلۡمٖ وَأَهۡلُهَا مُصۡلِحُونَ

О Посланиче, твој Господар није казнио ниједан народ који живи у неком насељу уколико би били од оних који поправљају стање и позивају на добро. Већ би уништавао насеља чији су становници били смутљивци због свог неверства, неправде и других греха.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.

Обавезно устрајање на Божјој вери.

• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.

Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.

• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.

Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.

• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.

Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.