ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 94 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߕ߭ߤߊ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 94

قَالَ يَبۡنَؤُمَّ لَا تَأۡخُذۡ بِلِحۡيَتِي وَلَا بِرَأۡسِيٓۖ إِنِّي خَشِيتُ أَن تَقُولَ فَرَّقۡتَ بَيۡنَ بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَمۡ تَرۡقُبۡ قَوۡلِي

Затим је Мојсије, мир над њим, из љутње, дохватио Арона за браду и за косу, вукући га себи, на шта је Арон рекао: “Брате мој, не вуци ме за браду и за косу! Плашио сам се ако пођем за тобом да ћеш рећи: ‘Оставио се синове Израиљеве разједињене, ниси им посветио пажњу, нити си послушао моју опоруку јер си кренуо за мном!’”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• خداع الناس بتزوير الحقائق مسلك أهل الضلال.

Заблудели се служе искривљавањем чињеница. То је средство којим се користе у одвођењу људи с Божјег пута.

• الغضب المحمود هو الذي يكون عند انتهاكِ محارم الله.

Гнев хвале вредан је онај када се крше забране Божје.

• في الآيات أصل في نفي أهل البدع والمعاصي وهجرانهم، وألا يُخَالَطوا.

Ови одломци указују на правило да се новотари и грешници требају избегавати, и да се с њима не треба дружити осим када је потребно посаветовати их.

• في الآيات وجوب التفكر في معرفة الله تعالى من خلال مفعولاته في الكون.

Доказ да је обавеза размишљати о Богу и оном што је створио. То води већој спознаји Узвишеног Бога.