ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 18 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߝߊߙߊ߲ߝߊߛߌ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 18

قَالُواْ سُبۡحَٰنَكَ مَا كَانَ يَنۢبَغِي لَنَآ أَن نَّتَّخِذَ مِن دُونِكَ مِنۡ أَوۡلِيَآءَ وَلَٰكِن مَّتَّعۡتَهُمۡ وَءَابَآءَهُمۡ حَتَّىٰ نَسُواْ ٱلذِّكۡرَ وَكَانُواْ قَوۡمَۢا بُورٗا

На то ће лажна божанства која су обожавана одговорити: “Слава Теби нека је, Ти си узвишен од тога да поред Тебе постоје друга божанства! Нама не доликује да обожавамо неког другог мимо Тебе и да га узмемо за заштитника, и не доликује нам да тражимо од људи да нас, а не Тебе, обожавају! Него си Ти, Боже Узвишени, њима и њиховим прецима дао да уживају у благостању, толико да си их пропасти мало-помало приближавао, и то их је заокупило, па су у многобоштво веровали и због својих поступака су сасвим настрадали.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الجمع بين الترهيب من عذاب الله والترغيب في ثوابه.

Ови одломци објединили су застрашивање од казне и подстицај за спас и награду.

• متع الدنيا مُنْسِية لذكر الله.

Материјални ужици и благодати наводе човека да заборави на Бога.

• بشرية الرسل نعمة من الله للناس لسهولة التعامل معهم.

У томе што су посланици из људског рода огледа се Божја благодат према људима. Заправо, олакшана им је комуникација са посланицима.

• تفاوت الناس في النعم والنقم اختبار إلهي لعباده.

Божје је одређење да се људи разликују у погледу благодати и несрећа.