ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 66 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߦߝߊ߬ߓߊ߮ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 66

۞ قُلۡ إِنِّي نُهِيتُ أَنۡ أَعۡبُدَ ٱلَّذِينَ تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ لَمَّا جَآءَنِيَ ٱلۡبَيِّنَٰتُ مِن رَّبِّي وَأُمِرۡتُ أَنۡ أُسۡلِمَ لِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Посланиче, обрати се незнанобошцима: “Мени је Бог забранио да се молим вашим божанствима која не доносе ни добро нити зло; наредио ми је, пруживши ми очигледне доказе, да Њега сматрам јединим Господаром. Такође ми је заповедио да се Њему покоравам и да се повинујем Његовим заповестима, Он је једини Створитељ и Господар свега постојећег.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• دخول الدعاء في مفهوم العبادة التي لا تصرف إلا إلى الله؛ لأن الدعاء هو عين العبادة.

Молитва је чин богослужења, и она се само Богу упућује.

• نعم الله تقتضي من العباد الشكر.

Људи морају бити захвални на благодатима којима их је Бог обасуо.

• ثبوت صفة الحياة لله.

Потврда својства живота Божјег.

• أهمية الإخلاص في العمل.

Веома је важно да човек добра дела чини због Божјег задовољства.