ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 4 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߘߊߘߐߝߙߊߢߐ߲߯ߦߟߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 4

فَمَن لَّمۡ يَجِدۡ فَصِيَامُ شَهۡرَيۡنِ مُتَتَابِعَيۡنِ مِن قَبۡلِ أَن يَتَمَآسَّاۖ فَمَن لَّمۡ يَسۡتَطِعۡ فَإِطۡعَامُ سِتِّينَ مِسۡكِينٗاۚ ذَٰلِكَ لِتُؤۡمِنُواْ بِٱللَّهِ وَرَسُولِهِۦۚ وَتِلۡكَ حُدُودُ ٱللَّهِۗ وَلِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٌ أَلِيمٌ

Онај ко није у могућности да ослободи роба, мора да пости два месеца узастопно, пре него што буде имао однос са супругом коју је на тај начин оставио. Онај ко не може да пости два месеца узастопно, мора да нахрани шездесет сиромаха. Овај пропис смо донели како бисте веровали да га је Бог наредио, па се држите Његове наредбе. Прописи које смо вам одредили означавају Божје границе, па их не прелазите. Оне који не верују у прописе и границе Божје, чека страшна казна.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• لُطْف الله بالمستضعفين من عباده من حيث إجابة دعائهم ونصرتهم.

Божја благост према слабашним робовима, која се огледа у примању њихових молби и давању подршке и помоћи.

• من رحمة الله بعباده تنوع كفارة الظهار حسب الاستطاعة ليخرج العبد من الحرج.

Божја милост према робовима исказује се и кроз разноврсне видове искупа за погрешне заклетве, сходно могућностима, како би било човеку олакшано.

• في ختم آيات الظهار بذكر الكافرين؛ إشارة إلى أنه من أعمالهم، ثم ناسب أن يورد بعض أحوال الكافرين.

На крају овог стиха спомињу се неверници, као назнака да је то њихово дело, а затим је сасвим одговарајуће контексту да се спомену нека од њихових стања.