ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 22 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߕߓߊߞߘߐߣߍ߲߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫: 22

فَدَلَّىٰهُمَا بِغُرُورٖۚ فَلَمَّا ذَاقَا ٱلشَّجَرَةَ بَدَتۡ لَهُمَا سَوۡءَٰتُهُمَا وَطَفِقَا يَخۡصِفَانِ عَلَيۡهِمَا مِن وَرَقِ ٱلۡجَنَّةِۖ وَنَادَىٰهُمَا رَبُّهُمَآ أَلَمۡ أَنۡهَكُمَا عَن تِلۡكُمَا ٱلشَّجَرَةِ وَأَقُل لَّكُمَآ إِنَّ ٱلشَّيۡطَٰنَ لَكُمَا عَدُوّٞ مُّبِينٞ

И тако Сотона преваром узрокова да изгубе степен на којем су били, и кад поједоше са тог забрањеног дрвета открише им се стидна места, те узеше рајско лишће да покрију стидна места. Њихов Господар их дозва рекавши: "Зар вам нисам забранио да једете са овог дрвета? И зар вас нисам упозорио да вам је ђаво јасни непријатељ?"

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• دلّت الآيات على أن من عصى مولاه فهو ذليل.

Ови одломци указују на то да је свако ко је устрајан у греху према Богу понижен.

• أعلن الشيطان عداوته لبني آدم، وتوعد أن يصدهم عن الصراط المستقيم بكل أنواع الوسائل والأساليب.

Ђаво је испољио своје непријатељство према Адамовим потомцима и запретио је да ће их завести с правог пута на све могуће начине.

• خطورة المعصية وأنها سبب لعقوبات الله الدنيوية والأخروية.

Ови одломци указују на опасност греха и да је грех узрок Божје казне и на овом и на Будућем свету.