د معناګانو ژباړه آیت 34 سورت البقرة - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 34

وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ أَبَىٰ وَٱسۡتَكۡبَرَ وَكَانَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Узвишени Аллах појашњава да је Он наредио анђелима да се поклоне Адаму из поштовања падајући ничице, па су то журно учинили покоравајући се Аллаховој наредби, осим Сотоне који је био од џина (демона) и који се сустегао од покорности, пркосећи Аллаховој наредби, и охолећи се над Адамом. Тиме је постао неверник у Аллаха Узвишеног.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• الواجب على المؤمن إذا خفيت عليه حكمة الله في بعض خلقه وأَمْرِهِ أن يسلِّم لله في خلقه وأَمْرِهِ.

Обавеза верника јесте да, када му буде скривена Аллахова мудрост у нечему што је створио или одредио, да се потпуно преда Аллаху и да верује у мудрост онога што је Он створио или одредио.

• رَفَعَ القرآن الكريم منزلة العلم، وجعله سببًا للتفضيل بين الخلق.

Племенити Кур'ан је уздигао степен знања и њиме је нека створења учинио бољим од других.

• الكِبْرُ هو رأس المعاصي، وأساس كل بلاء ينزل بالخلق، وهو أول معصية عُصِيَ الله بها.

Охолост је основа сваког греха и темељ сваке невоље која захвата створења. То је први грех који је учињен према Аллаху.