د معناګانو ژباړه سورت انبیاء - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د مخ نمبر 326 - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 45

قُلۡ إِنَّمَآ أُنذِرُكُم بِٱلۡوَحۡيِۚ وَلَا يَسۡمَعُ ٱلصُّمُّ ٱلدُّعَآءَ إِذَا مَا يُنذَرُونَ

Посланиче, реци људима: “Ја вас упозаравам и подсећам вас на казну овим Кур’аном који ми мој Господар објављује!” Али неверници не чују речи истине онако како их чују они који се Богу покоравају. Неверницима не користи застрашивање Божјом казном.

آیت: 46

وَلَئِن مَّسَّتۡهُمۡ نَفۡحَةٞ مِّنۡ عَذَابِ رَبِّكَ لَيَقُولُنَّ يَٰوَيۡلَنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

Да невернике само незнатни део Божје казне дотакне, сигурно би сазнали какве су последице порицања и отуђивања од истине коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, и тада би сами себе проклињали јер су обожавали лажна божанства, а не Узвишеног Бога.

آیت: 47

وَنَضَعُ ٱلۡمَوَٰزِينَ ٱلۡقِسۡطَ لِيَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ فَلَا تُظۡلَمُ نَفۡسٞ شَيۡـٔٗاۖ وَإِن كَانَ مِثۡقَالَ حَبَّةٖ مِّنۡ خَرۡدَلٍ أَتَيۡنَا بِهَاۗ وَكَفَىٰ بِنَا حَٰسِبِينَ

На Дан проживљења, Узвишени Бог, поставиће исправну вагу ради вагања добрих и лоших дела, па Господар ником неће криво учинити додавши му грех или му пак одузевши добро дело. Ако дело, добро или лоше, буде тешко колико зрно горушице, Бог га неће занемарити. А довољно је то што је Он обухватио и зна сва дела Својих створења.

آیت: 48

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ ٱلۡفُرۡقَانَ وَضِيَآءٗ وَذِكۡرٗا لِّلۡمُتَّقِينَ

Бог Узвишени је дао Мојсију и Арону Тору, која је растављала истину од неистине, и као упуту и подсетник онима који су у њу веровали и свога Господара се бојали.

آیت: 49

ٱلَّذِينَ يَخۡشَوۡنَ رَبَّهُم بِٱلۡغَيۡبِ وَهُم مِّنَ ٱلسَّاعَةِ مُشۡفِقُونَ

То су они који имају на уму да их Свезнајући Бог увек види, и који се брину и припремају за полагање рачуна на Судњем дану.

آیت: 50

وَهَٰذَا ذِكۡرٞ مُّبَارَكٌ أَنزَلۡنَٰهُۚ أَفَأَنتُمۡ لَهُۥ مُنكِرُونَ

Овај Кур’ан, који је Веровеснику, нека је мир над њим и Божја милост, објављен, поука је онима који следе његова упутства, он доноси огромну корист и благослов, па зар га ви, о многобошци, поричете, а у њему су јасни и непобитни докази?

آیت: 51

۞ وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَآ إِبۡرَٰهِيمَ رُشۡدَهُۥ مِن قَبۡلُ وَكُنَّا بِهِۦ عَٰلِمِينَ

Племенити Бог је још пре Мојсија и Арона упутио Аврама, мир над њим, и дао му је да чини дела којима је Он задовољан. Бог је добро знао да посланик Аврам заслужује да буде изабран и одликован.

آیت: 52

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَا هَٰذِهِ ٱلتَّمَاثِيلُ ٱلَّتِيٓ أَنتُمۡ لَهَا عَٰكِفُونَ

Кад се Аврам, мир над њим, обратио свом оцу и свом народу: “Какви су ово идоли које сте рукама својим направили и које тако устрајно обожавате?”

آیت: 53

قَالُواْ وَجَدۡنَآ ءَابَآءَنَا لَهَا عَٰبِدِينَ

Они одговорише: “Одрасли смо гледајући како их наши преци обожавају, па их и ми, следећи наше претке, обожавамо.”

آیت: 54

قَالَ لَقَدۡ كُنتُمۡ أَنتُمۡ وَءَابَآؤُكُمۡ فِي ضَلَٰلٖ مُّبِينٖ

“Заиста сте и ви и очеви ваши у огромној заблуди зато што обожавате кипове, а не Милостивог Бога. Ви сте остављени на цедилу и настрадаћете”, рече им Аврам.

آیت: 55

قَالُوٓاْ أَجِئۡتَنَا بِٱلۡحَقِّ أَمۡ أَنتَ مِنَ ٱللَّٰعِبِينَ

Аврамови сународници су упитали: “Јеси ли ти озбиљан када то говориш или се само шалиш?”

آیت: 56

قَالَ بَل رَّبُّكُمۡ رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ ٱلَّذِي فَطَرَهُنَّ وَأَنَا۠ عَلَىٰ ذَٰلِكُم مِّنَ ٱلشَّٰهِدِينَ

“Не, озбиљан сам и не шалим се,” одговори посланик Аврам, мир над њим. “Ваш је Господар Бог, Створитељ небеса и Земље, Који је све то створио без претходног примера. Ја сам сведок да је истина ово што говорим. Идоли које обожавате немају баш никаквог удела у стварању небеса и Земље.”

آیت: 57

وَتَٱللَّهِ لَأَكِيدَنَّ أَصۡنَٰمَكُم بَعۡدَ أَن تُوَلُّواْ مُدۡبِرِينَ

“И тако ми Свевишњег Бога, чим се удаљите, ја ћу напакостити вашим идолима”, рече тихо Аврам, мир над њим, како га његов народ не би чуо.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• نَفْع الإقرار بالذنب مشروط بمصاحبة التوبة قبل فوات أوانها.

Признање греха користи уколико се човек поред тога покаје, и то пре него што за покајање буде касно.

• إثبات العدل لله، ونفي الظلم عنه.

Бог је праведан. Он никад ником не чини неправду.

• أهمية قوة الحجة في الدعوة إلى الله.

Кад је реч о позивању у веру, мисионар мора да има снажне и непобитне доказе.

• ضرر التقليد الأعمى.

Слепо слеђење има несагледиве последице.

• التدرج في تغيير المنكر، والبدء بالأسهل فالأسهل، فقد بدأ إبراهيم بتغيير منكر قومه بالقول والصدع بالحجة، ثم انتقل إلى التغيير بالفعل.

Кад човек мења неко зло, радиће то постепено, па ће кренути од блажих метода. Наиме, посланик Аврам одвраћао је своје сународнике од зла речима и доказима. Након тога посегнуо је за силом, па је поразбијао кипове.