د معناګانو ژباړه آیت 78 سورت الأنبياء - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 78

وَدَاوُۥدَ وَسُلَيۡمَٰنَ إِذۡ يَحۡكُمَانِ فِي ٱلۡحَرۡثِ إِذۡ نَفَشَتۡ فِيهِ غَنَمُ ٱلۡقَوۡمِ وَكُنَّا لِحُكۡمِهِمۡ شَٰهِدِينَ

И спомени Божји Посланиче, веровесника Давида и његовог сина Соломона кад су судили о усеву којег су по ноћи опасле овце једног човека. Свезнајући Бог био је сведок њиховом суђењу.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• فعل الخير والصلاة والزكاة، مما اتفقت عليه الشرائع السماوية.

Небеске су вере једногласне у томе да се људима треба чинити добро, да се треба обављати молитва и давати обавезна милостиња.

• ارتكاب الفواحش سبب في وقوع العذاب المُسْتَأْصِل.

Чињење неморала и порока има за последицу душевно и телесно страдање.

• الصلاح سبب في الدخول في رحمة الله.

Доброта води у Божју милост.

• الدعاء سبب في النجاة من الكروب.

Искрена молба Богу је узрок да се човек спаси из тегобе.