د معناګانو ژباړه آیت 41 سورت حج - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 41

ٱلَّذِينَ إِن مَّكَّنَّٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ وَأَمَرُواْ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَنَهَوۡاْ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۗ وَلِلَّهِ عَٰقِبَةُ ٱلۡأُمُورِ

Свемогући је Бог обећао помоћ онима који кад победе непријатеља и добију власт на Земљи, успостављају молитву клањајући је брижно, на време и онако како је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, то чинио, дају милостињу онима који је заслужују, наређују људима да буду верни у погледу свих Божјих и људских права и, најзад, одвраћају од свега што су Свезнајући Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, забранили. А Богу се све на крају враћа.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• إثبات صفتي القوة والعزة لله.

Богу се приписује својство снаге и величине.

• إثبات مشروعية الجهاد؛ للحفاظ على مواطن العبادة.

Борба на Божјем путу је прописана зарад одбране живота и домовине верника.

• إقامة الدين سبب لنصر الله لعبيده المؤمنين.

Устрајност у вери је разлог због којег Бог помаже Своје вернике.

• عمى القلوب مانع من الاعتبار بآيات الله.

Слепоћа срца не дозвољава да човек извуче поуку из знамења која је Бог дао.