د معناګانو ژباړه سورت نمل - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د مخ نمبر 379 - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 23

إِنِّي وَجَدتُّ ٱمۡرَأَةٗ تَمۡلِكُهُمۡ وَأُوتِيَتۡ مِن كُلِّ شَيۡءٖ وَلَهَا عَرۡشٌ عَظِيمٞ

“Наиме, тамо затекох”, пупавац рече, “неку жену која влада становницима Сабе; Бог јој је дао све што је потребно владару, а има и прекрасан, величанствен престо на којем седи и издаје наређења.”

آیت: 24

وَجَدتُّهَا وَقَوۡمَهَا يَسۡجُدُونَ لِلشَّمۡسِ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَزَيَّنَ لَهُمُ ٱلشَّيۡطَٰنُ أَعۡمَٰلَهُمۡ فَصَدَّهُمۡ عَنِ ٱلسَّبِيلِ فَهُمۡ لَا يَهۡتَدُونَ

И рече: “Затекох ту жену, као и њене поданике, како се Сунцу, уместо Богу Свевишњем, клањају – ђаво их је завео и лепим им њихове поступке приказао; навео их је да чине грехе и да верују у лажна божанства, па их је то одвратило од Правог пута, па никако не могу да изађу из тмина.”

آیت: 25

أَلَّاۤ يَسۡجُدُواْۤ لِلَّهِ ٱلَّذِي يُخۡرِجُ ٱلۡخَبۡءَ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَيَعۡلَمُ مَا تُخۡفُونَ وَمَا تُعۡلِنُونَ

“Ђаво им је лепим приказао веровање у многобоштво и чињење порока да не би ничице пред Милостивим Богом падали, а Он изводи оно што је скривено на небесима и на Земљи, као нпр. кишу и биље, и Он зна све што Његове слуге чине, крили они то или на јаву износили”, рекао је пупавац.

آیت: 26

ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ رَبُّ ٱلۡعَرۡشِ ٱلۡعَظِيمِ۩

И напослетку је рекао: “Нема истинског божанства осим Бога! Бог је Господар Арша величанственог.”

آیت: 27

۞ قَالَ سَنَنظُرُ أَصَدَقۡتَ أَمۡ كُنتَ مِنَ ٱلۡكَٰذِبِينَ

На то веровесник Соломон, мир над њим, рече пупавцу: “Мало ћемо причекати да утврдимо је ли истинита вест коју си нам донео или си нас ипак само лагао.”

آیت: 28

ٱذۡهَب بِّكِتَٰبِي هَٰذَا فَأَلۡقِهۡ إِلَيۡهِمۡ ثُمَّ تَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَٱنظُرۡ مَاذَا يَرۡجِعُونَ

Соломон потом написа писмо, даде га пупавцу и рече: “Однеси ово моје писмо краљици Сабе, и њеном народу па им га предај и затим се измакни, али не превише, да би чуо шта ће закључити и какву ће одлуку да донесу.”

آیت: 29

قَالَتۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡمَلَؤُاْ إِنِّيٓ أُلۡقِيَ إِلَيَّ كِتَٰبٞ كَرِيمٌ

Добивши то писмо, краљица Белкиса окупила је великодостојнике свог народа и обратила им се: “Великодостојници, добила сам једно часно и поштовања вредно писмо.”

آیت: 30

إِنَّهُۥ مِن سُلَيۡمَٰنَ وَإِنَّهُۥ بِسۡمِ ٱللَّهِ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلرَّحِيمِ

“Писмо је од краља Соломона и почиње: у име Бога, Милостивог, Самилосног!"

آیت: 31

أَلَّا تَعۡلُواْ عَلَيَّ وَأۡتُونِي مُسۡلِمِينَ

А затим је додала: “Соломон поручује: ‘Не узносите се изнад мене, већ дођите преда ме, понизно признајући да је Аллах једини Бог! Сустегните се од незнанобоштва и не обожавајте Сунце!’”

آیت: 32

قَالَتۡ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡمَلَؤُاْ أَفۡتُونِي فِيٓ أَمۡرِي مَا كُنتُ قَاطِعَةً أَمۡرًا حَتَّىٰ تَشۡهَدُونِ

Потом се краљица Белкиса обратила својој свити: “О достојанственици, посаветујте ме шта требам да урадим у погледу писма које сам добила од Соломона – ништа мимо вас нећу одлучити, све док ми своје мишљење не изнесете.

آیت: 33

قَالُواْ نَحۡنُ أُوْلُواْ قُوَّةٖ وَأُوْلُواْ بَأۡسٖ شَدِيدٖ وَٱلۡأَمۡرُ إِلَيۡكِ فَٱنظُرِي مَاذَا تَأۡمُرِينَ

“Знано ти је да смо ми врло моћни, и силни, и бројни, и храбри, и стрпљиви ратници”, достојанственици одговорише краљици Белкиси, “а одлука је твоја, па види шта је у овом случају најкорисније за нас и тако одлучи, а ми ћемо твоју одлуку беспоговорно провести.”

آیت: 34

قَالَتۡ إِنَّ ٱلۡمُلُوكَ إِذَا دَخَلُواْ قَرۡيَةً أَفۡسَدُوهَا وَجَعَلُوٓاْ أَعِزَّةَ أَهۡلِهَآ أَذِلَّةٗۚ وَكَذَٰلِكَ يَفۡعَلُونَ

Краљица рече: “Кад краљеви освоје неки град, угледнике његове понизе и направе пометњу убијајући, поробљавајући, рушећи – тако моћнији поступају на сваком месту и у сваком времену. Ето тако поступају како би код становника места које освоје изазвали страх и страхопоштовање.”

آیت: 35

وَإِنِّي مُرۡسِلَةٌ إِلَيۡهِم بِهَدِيَّةٖ فَنَاظِرَةُۢ بِمَ يَرۡجِعُ ٱلۡمُرۡسَلُونَ

“Ја ћу оном ко ми је послао ово писмо и његовим сународницима вредан дар да пошаљем”, закључила је краљица Белкиса. “И сачекаћу да се изасланици врате од Соломона и обавесте ме о његовој реакцији.”

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• إنكار الهدهد على قوم سبأ ما هم عليه من الشرك والكفر دليل على أن الإيمان فطري عند الخلائق.

То што је пупавац осудио становнике Сабе због незнанобоштва и неверства доказује да је у природи свих створења усађено да верују само у Бога.

• التحقيق مع المتهم والتثبت من حججه.

Потребно је проверити изјаву оног који је осумњичен и размотрити доказе на које се позива.

• مشروعية الكشف عن أخبار الأعداء.

Прописано је обзнанити вести које се односе на непријатеља.

• من آداب الرسائل افتتاحها بالبسملة.

У правила лепог понашања приликом слања дописа спада и то да се писмо започне Божјим именом.

• إظهار عزة المؤمن أمام أهل الباطل أمر مطلوب.

Тражи се да верник буде поносан и достојанствен пред онима који заговарају неистину.