د معناګانو ژباړه آیت 55 سورت القصص - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 55

وَإِذَا سَمِعُواْ ٱللَّغۡوَ أَعۡرَضُواْ عَنۡهُ وَقَالُواْ لَنَآ أَعۡمَٰلُنَا وَلَكُمۡ أَعۡمَٰلُكُمۡ سَلَٰمٌ عَلَيۡكُمۡ لَا نَبۡتَغِي ٱلۡجَٰهِلِينَ

А кад верници чују бесмислене речи, не слушају их, сматрају да њима то не приличи, па се окрену и кажу онима који исте те речи говоре: “Нама наша дела припадају, ми ћемо за њих одговарати, а вама ваша дела припадају! Будите сигурни да вас ничим нећемо увредити! Нама не приличи да се бавимо незналицама и да малоумнима узвраћамо на исти начин, јер то доноси штету у погледу земаљских послова и вере.”

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• فضل من آمن من أهل الكتاب بالنبي محمد صلى الله عليه وسلم، وأن له أجرين.

Ови одломци на садржајан начин говоре о томе да ће имати двоструку награду онај ко је веровао у оригиналну Тору, односно оригинално Јеванђеље, па је затим поверовао у веровесника Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја.

• هداية التوفيق بيد الله لا بيد غيره من الرسل وغيرهم.

Само Бог може упутити на Прави пут, то је у Његовој руци, и тиме не располаже нико други, па ни посланици.

• اتباع الحق وسيلة للأمن لا مَبْعث على الخوف كما يدعي المشركون.

Слеђење истине проузрокује сигурност и мир, а не страх, како то тврде незнанобошци.

• خطر الترف على الفرد والمجتمع.

У раскошном животу опасност је за појединца и за друштво.

• من رحمة الله أنه لا يهلك الناس إلا بعد الإعذار إليهم بإرسال الرسل.

Из Своје милости, Бог не кажњава народе све док им не пошаље посланика као опомињача.