د معناګانو ژباړه آیت 90 سورت آل عمران - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 90

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بَعۡدَ إِيمَٰنِهِمۡ ثُمَّ ٱزۡدَادُواْ كُفۡرٗا لَّن تُقۡبَلَ تَوۡبَتُهُمۡ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلضَّآلُّونَ

Они који постану неверници након веровања и устрају у свом неверству до смрти - Бог од њих неће прихватити покајање кад им смрт дође, јер је тада прекасно. Такви су скренули са правог пута који води Богу Узвишеном.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• يجب الإيمان بجميع الأنبياء الذين أرسلهم الله تعالى، وجميع ما أنزل عليهم من الكتب، دون تفريق بينهم.

Ови одломци указују да је обавезно веровати у све веровеснике које је Узвишени Аллах послао, и све објављене књиге.

• لا يقبل الله تعالى من أحد دينًا أيًّا كان بعد بعثة النبي محمد صلى الله عليه وسلم إلا الإسلام الذي جاء به.

Узвишени Аллах након слања посланика Мухаммеда, нека је Аллахов мир и благослов над њим, не прихвата ниједну веру мимо Ислама.

• مَنْ أصر على الضلال، واستمر عليه، فقد يعاقبه الله بعدم توفيقه إلى التوبة والهداية.

Ко устраје на заблуди Аллах га може казнити тиме што га неће упутити да се покаје и да крене правим путем.

• باب التوبة مفتوح للعبد ما لم يحضره الموت، أو تشرق الشمس من مغربها، فعندئذ لا تُقْبل منه التوبة.

Врата покајања су отворена све док не дође смртни час, или док Сунце не изађе са запада.

• لا ينجي المرء يوم القيامة من عذاب النار إلا عمله الصالح، وأما المال فلو كان ملء الأرض لم ينفعه شيئًا.

Човека на Судњем дану неће спасити од паклене ватре ништа осим искрена добра дела. Ако би у том тренутку (хипотетички) имао иметка колико цела Земља, не би му ништа користио.