د معناګانو ژباړه آیت 22 سورت النساء - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 22

وَلَا تَنكِحُواْ مَا نَكَحَ ءَابَآؤُكُم مِّنَ ٱلنِّسَآءِ إِلَّا مَا قَدۡ سَلَفَۚ إِنَّهُۥ كَانَ فَٰحِشَةٗ وَمَقۡتٗا وَسَآءَ سَبِيلًا

Не жените оне жене које су женили очеви ваши, јер то је забрањено, а за оно што је било пре Ислама нећете бити кажњени. Да син ожени очеву жену је велики и веома ружан грех, који узрокује Аллахову срџбу и представља веома ружан пут.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• إذا دخل الرجل بامرأته فقد ثبت مهرها، ولا يجوز له التعدي عليه أو الطمع فيه، حتى لو أراد فراقها وطلاقها.

Уколико човек има однос са својом супругом, венчани дар постаје њено апсолутно право и човеку није дозвољено да га потражује макар хтео да је разведе.

• حرم الله تعالى نكاح زوجات الآباء؛ لأنه فاحشة تمقتها العقول الصحيحة والفطر السليمة.

Узвишени Аллах је забранио брак са очевим супругама, јер је то разврат којег здрав разум мрзи и од којег здрава људска природа бежи.

• بين الله تعالى بيانًا مفصلًا من يحل نكاحه من النساء ومن يحرم، سواء أكان بسبب النسب أو المصاهرة أو الرضاع؛ تعظيمًا لشأن الأعراض، وصيانة لها من الاعتداء.

Узвишени Бог је детаљно објаснио кога је забрањено а кога је дозвољено женити, било да је узрок забране због крвне, млечне или тазбинске везе, што представља поштовање тих веза и њихово чување од скрнављења.