د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
6
:
45
تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱللَّهِ نَتۡلُوهَا عَلَيۡكَ بِٱلۡحَقِّۖ فَبِأَيِّ حَدِيثِۭ بَعۡدَ ٱللَّهِ وَءَايَٰتِهِۦ يُؤۡمِنُونَ
То су Божје речи и знакови које ти, о Посланиче, као истину наводимо, па у које ће, ако не у Божје речи које објављује слуги Свом, они веровати и које ће доказе, ако не ове, признати?
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الكذب والإصرار على الذنب والكبر والاستهزاء بآيات الله: صفات أهل الضلال، وقد توعد الله المتصف بها.
Лаж, устрајавање на греху, охолост и исмејавање са Божјим речима и доказима су својства заблуделих, а Бог таквима прети.
• نعم الله على عباده كثيرة، ومنها تسخير ما في الكون لهم.
Велике су благодати које је Бог дао Својим слугама, а једна од тих благодати јесте што им је потчинио цели Свемир.
• النعم تقتضي من العباد شكر المعبود الذي منحهم إياها.
На благодатима треба захваљивати ономе ко их је дао, а то је Бог који једини заслужује да буде обожаван.
