د معناګانو ژباړه سورت احقاف - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د مخ نمبر 502 - د قرآن کریم دائرة المعارف

Ахкаф

د سورت د مقصدونو څخه:

بيان حاجة البشريّة للرسالة وإنذار المعرضين عنها.

Указивање на потребу човечанства за Божјом посланицом и упозорење онима који јој се противе.

---

آیت: 1

حمٓ

Ха мим. О кур’анским смо скраћеницама говорили на почетку поглавља ел-Бекара.

آیت: 2

تَنزِيلُ ٱلۡكِتَٰبِ مِنَ ٱللَّهِ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡحَكِيمِ

Овај Кур’ан Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, објављује Бог, Силни, Кога нико не може надвладати, и Мудри, Који мудро ствара, управља и прописује.

آیت: 3

مَا خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَمَا بَيۡنَهُمَآ إِلَّا بِٱلۡحَقِّ وَأَجَلٖ مُّسَمّٗىۚ وَٱلَّذِينَ كَفَرُواْ عَمَّآ أُنذِرُواْ مُعۡرِضُونَ

Узвишени је Бог небеса и Земљу и оно што је између њих створио ради величанственог циља и недокучиве мудрости, а не зарад игре и забаве. Један од циљева стварања небеса и Земље јесте то да људи спознају Господара, да Га обожавају притом Му никог равним не сматрајући, и да поступају у складу са својом улогом намесника на Земљи, и то до прецизно одређеног рока који је само Богу знан. Па ипак, они који поричу Божје речи и негирају да једино Он заслужује да се обожава, не желе поверовати и окрећу се од часног Кур’ана, не марећи за њега.

آیت: 4

قُلۡ أَرَءَيۡتُم مَّا تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ أَرُونِي مَاذَا خَلَقُواْ مِنَ ٱلۡأَرۡضِ أَمۡ لَهُمۡ شِرۡكٞ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِۖ ٱئۡتُونِي بِكِتَٰبٖ مِّن قَبۡلِ هَٰذَآ أَوۡ أَثَٰرَةٖ مِّنۡ عِلۡمٍ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Реци, Веровесниче, меканским незнанобошцима који се одмећу од истине: “Кажите ми, јесу ли ваша божанства и идоли којима се мимо Бога молите ишта створили на Земљи? Јесу ли створили које брдо или пак реку? Ако јесу, покажите шта су то створили. Или, имају ли они удела у стварању небеса, па због тога заслужују да се и они, поред Бога, обожавају? Донесите ми Књигу од Бога која потврђује то што тврдите или донесите бар какав траг знања, ако истину говорите да ваша божанства заслужују да се обожавају.”

آیت: 5

وَمَنۡ أَضَلُّ مِمَّن يَدۡعُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَن لَّا يَسۡتَجِيبُ لَهُۥٓ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ وَهُمۡ عَن دُعَآئِهِمۡ غَٰفِلُونَ

Нико није у већој заблуди нити у већем незнању од оног ко, уместо Бога, зазива лажно божанство, дрвеће, камење... Они којима се моле никад им се неће одазвати јер су материја нежива и немоћна, не чују, нити знају да их неко моли, не могу прибавити никакву корист, нити могу отклонити какву штету.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• الاستهزاء بآيات الله كفر.

Исмејавање са Божјим речима и доказима је неверство.

• خطر الاغترار بلذات الدنيا وشهواتها.

Веома је опасно да човека обману овоземаљске чари и ужици.

• ثبوت صفة الكبرياء لله تعالى.

Потврда величине као Божјег својства.

• إجابة الدعاء من أظهر أدلة وجود الله سبحانه وتعالى واستحقاقه العبادة.

Услишавање молитве један је од најочитијих доказа постојања Узвишеног Бога и тога да је Он достојан обожавања.