د معناګانو ژباړه آیت 10 سورت الأنعام - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 10

وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако се ови буду исмејавали тобом тражећи да им доведеш анђела - и претходни народи су се исмејавали са својим посланицима, па их је задесила казна коју су порицали и са којом су се исмејавали када би њоме били заплашивани.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• بيان حكمة الله تعالى في إرسال كل رسول من جنس من يرسل إليهم؛ ليكون أبلغ في السماع والوعي والقبول عنه.

Ови одломци објашњавају Аллахову мудрост да је сваког посланика послао као припадника врсте оних којима је послат да би боље схватили и прихватили оно са чим је дошао.

• الدعوة للتأمل في أن تكرار سنن الأوّلين في العصيان قد يقابله تكرار سنن الله تعالى في العقاب.

Ови одломци позивају на размишљање о томе да понављање греха претходних народа може узроковати да се понови спровођење казне која је задесила те претходне народе.

• وجوب الخوف من المعصية ونتائجها.

Ови одломци указују на обавезност страха од грешења и последица греха.

• أن ما يصيب البشر من بلاء ليس له صارف إلا الله، وأن ما يصيبهم من خير فلا مانع له إلا الله، فلا رَادَّ لفضله، ولا مانع لنعمته.

Ови одломци говоре да свако искушење које Аллах одреди да задеси људе нико не може зауставити мимо Аллаха, као и да свако добро које Аллах жели да подари људима нико не може спречити мимо Њега.