د معناګانو ژباړه آیت 145 سورت اعراف - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 145

وَكَتَبۡنَا لَهُۥ فِي ٱلۡأَلۡوَاحِ مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡعِظَةٗ وَتَفۡصِيلٗا لِّكُلِّ شَيۡءٖ فَخُذۡهَا بِقُوَّةٖ وَأۡمُرۡ قَوۡمَكَ يَأۡخُذُواْ بِأَحۡسَنِهَاۚ سَأُوْرِيكُمۡ دَارَ ٱلۡفَٰسِقِينَ

И Ми Мојсију написасмо на плочама од дрвета и других материјала све оно што је било потребно Израиљћанима, везано за њихову веру и за њихов овосветски живот, и у томе је била поука за оне који поуку примају, и детаљно појашњење прописа. "Озбиљно узми ову Тору, о Мојсије, и наређуј твом народу да је на најлепши начин примене, за шта ће имати велику награду. То значи да чине оно што сам им наредио на најпотпунији начин, да буду стрпљиви и да праштају, а Ја ћу им показати коначно уништење оних који се супротстављају Мојој наредби и не покоравају Ми се."

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• على العبد أن يكون من المُظْهِرين لإحسان الله وفضله عليه، فإن الشكر مقرون بالمزيد.

Човек треба да буде захвалан на Божјем доброчинству, јер захвалност повећава благодати.

• على العبد الأخذ بالأحسن في الأقوال والأفعال.

Човек треба да бира најлепше речи и најлепша дела.

• يجب تلقي الشريعة بحزم وجد وعزم على الطاعة وتنفيذ ما ورد فيها من الصلاح والإصلاح ومنع الفساد والإفساد.

Божји закон и заповести човек треба одлучно и озбиљно да прихвати, и да реши да буде покоран и спроводи оно што је Бог прописао, а што садржи бољитак и спречава неред у сваком смислу.

• على العبد إذا أخطأ أو قصَّر في حق ربه أن يعترف بعظيم الجُرْم الذي أقدم عليه، وأنه لا ملجأ من الله في إقالة عثرته إلا إليه.

Када човек погреши према свом Господару треба да призна свој грех и да призна да нема уточишта осим код Бога, јер само Он може да опрости његов посртај.