د معناګانو ژباړه آیت 116 سورت توبه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 116

إِنَّ ٱللَّهَ لَهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ يُحۡيِۦ وَيُمِيتُۚ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ ٱللَّهِ مِن وَلِيّٖ وَلَا نَصِيرٖ

Божја је власт и на небесима и на Земљи, Он у тој власти ни на Земљи ни на небу, нема судруга и ортака. Ни најскривенија појава није му скривена, Он коме хоће живот даје, а кога хоће усмрћује. О људи, ви поред Аллаха немате другог заштитника који ће да брине о вама, нити имате помагача који ће да вас од зла сачува и помогне против непријатеља.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• بطلان الاحتجاج على جواز الاستغفار للمشركين بفعل إبراهيم عليه السلام.

Појашњење о неисправности тражења опроста за многобошце, упоређујући то са Аврамовим поступком.

• أن الذنوب والمعاصي هي سبب المصائب والخذلان وعدم التوفيق.

Греси су узрок недаћа, пропасти и неуспеха.

• أن الله هو مالك الملك، وهو ولينا، ولا ولي ولا نصير لنا من دونه.

Бог има свеобухватну власт, Он је наш заштитник, и поред Њега ми немамо ни заштитника ни помагача.

• بيان فضل أصحاب النبي صلى الله عليه وسلم على سائر الناس.

Указује се на вредност блиских следбеника Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, у односу на друге људе.