د معناګانو ژباړه آیت 27 سورت توبه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 27

ثُمَّ يَتُوبُ ٱللَّهُ مِنۢ بَعۡدِ ذَٰلِكَ عَلَىٰ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Након што је у борби понизио невернике, Бог је упутио кога је хтео од Својих слугу, пошто што су се предали и покајали Богу. Свевишњи Бог опрости грехе покајнику, па му побрише све грехе, и милошћу Својом Бог обаспе сваког ко у Њега верује, јер је Свемилосни и Самилосни.

په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:

• في الآيات دليل على أن تعلق القلب بأسباب الرزق جائز، ولا ينافي التوكل.

Наведени одломци доказују да је дозвољено бити везан срцем за узроке постизања благодати, и да то није у супротности с ослањањем на Бога.

• في الآيات دليل على أن الرزق ليس بالاجتهاد، وإنما هو فضل من الله تعالى تولى قسمته.

Благодат се не може повећати трудом и залагањем, него је то нешто што је Бог Узвишени одредио и међу људима поделио.

• الجزية واحد من خيارات ثلاثة يعرضها الإسلام على الأعداء، يقصد منها أن يكون الأمر كله للمسلمين بنزع شوكة الكافرين.

Давање главарине једна је од три могућности које Ислам пружа непријатељима. А тим се могућностима жели постићи да муслимани одлучују у свему, односно да се неверницима одузме снага.

• في اليهود من الخبث والشر ما أوصلهم إلى أن تجرؤوا على الله، وتنقَّصوا من عظمته سبحانه.

Јевреји су толико искварени и зли да су се усудили да говоре против Господара светова и усудили су се да Му преписују мањкавости.