د معناګانو ژباړه سورت کهف - سربي ژباړه - مرکز رواد الترجمة - د مخ نمبر 301 - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 62

فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَىٰهُ ءَاتِنَا غَدَآءَنَا لَقَدۡ لَقِينَا مِن سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبٗا

А кад се удаљише, Мојсије рече своме помоћнику: „Дај нам нашу ужину, уморили смо се од овог нашег путовања.“

آیت: 63

قَالَ أَرَءَيۡتَ إِذۡ أَوَيۡنَآ إِلَى ٱلصَّخۡرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ ٱلۡحُوتَ وَمَآ أَنسَىٰنِيهُ إِلَّا ٱلشَّيۡطَٰنُ أَنۡ أَذۡكُرَهُۥۚ وَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ عَجَبٗا

„Види!“ Рече он, „кад смо код оне стене свратили, ја сам заборавио ону рибу - сам ђаво је учинио да је заборавим, да ти је не споменем - па мора да је она склизнула у море; баш чудновато!”

آیت: 64

قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبۡغِۚ فَٱرۡتَدَّا عَلَىٰٓ ءَاثَارِهِمَا قَصَصٗا

„Е, то је оно што тражимо!“ Рече Мојсије, и њих двојица се вратише путем којим су били дошли,

آیت: 65

فَوَجَدَا عَبۡدٗا مِّنۡ عِبَادِنَآ ءَاتَيۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَا وَعَلَّمۡنَٰهُ مِن لَّدُنَّا عِلۡمٗا

и нађоше једног Нашег слугу којем смо Нашу милост даровали и ономе што само Ми знамо, научили.

آیت: 66

قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰ هَلۡ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰٓ أَن تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمۡتَ رُشۡدٗا

„Могу ли да те пратим?“ Упита Мојсије, „али да ме подучиш ономе чему си ти исправно подучен.“

آیت: 67

قَالَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

„Ти сигурно нећеш моћи са мном да се стрпиш“, рече онај,

آیت: 68

وَكَيۡفَ تَصۡبِرُ عَلَىٰ مَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ خُبۡرٗا

„а и како би се стрпео у ономе о чему ништа не знаш?“

آیت: 69

قَالَ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ صَابِرٗا وَلَآ أَعۡصِي لَكَ أَمۡرٗا

„Видећеш да ћу да будем стрпљив, ако Аллах да!“ Рече Мојсије, „и да нећу ни у чему да ти се супротстављам.“

آیت: 70

قَالَ فَإِنِ ٱتَّبَعۡتَنِي فَلَا تَسۡـَٔلۡنِي عَن شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ أُحۡدِثَ لَكَ مِنۡهُ ذِكۡرٗا

„Ако ћеш већ да ме пратиш“, рече онај, „онда ме ни о чему не питај док ти ја о томе први не кажем.“

آیت: 71

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا رَكِبَا فِي ٱلسَّفِينَةِ خَرَقَهَاۖ قَالَ أَخَرَقۡتَهَا لِتُغۡرِقَ أَهۡلَهَا لَقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـًٔا إِمۡرٗا

И њих двојица кренуше. И кад се у лађу укрцаше, он је пробуши. Мојсије рече: „Зар је пробуши да потопиш оне који на њој плове? Учинио си нешто, заиста, крупно.“

آیت: 72

قَالَ أَلَمۡ أَقُلۡ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا

„Не рекох ли ја“, рече онај, „да ти, заиста, нећеш моћи да се стрпиш са мном?“

آیت: 73

قَالَ لَا تُؤَاخِذۡنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرۡهِقۡنِي مِنۡ أَمۡرِي عُسۡرٗا

„Не замерај ми што сам заборавио“, рече, „и не отежавај ми.“

آیت: 74

فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا لَقِيَا غُلَٰمٗا فَقَتَلَهُۥ قَالَ أَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا زَكِيَّةَۢ بِغَيۡرِ نَفۡسٖ لَّقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـٔٗا نُّكۡرٗا

И њих двојица кренуше. И кад сретоше једног дечака па га онај уби, Мојсије рече: „Зашто уби безгрешно дете, које није никога убило! Учинио си, заиста, нешто врло ружно.“