د معناګانو ژباړه سورت طه - سربي ژباړه - مرکز رواد الترجمة - د مخ نمبر 314 - د قرآن کریم دائرة المعارف

آیت: 38

إِذۡ أَوۡحَيۡنَآ إِلَىٰٓ أُمِّكَ مَا يُوحَىٰٓ

када смо твоју мајку надахнули оним што се само надахнућем постиже:

آیت: 39

أَنِ ٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلتَّابُوتِ فَٱقۡذِفِيهِ فِي ٱلۡيَمِّ فَلۡيُلۡقِهِ ٱلۡيَمُّ بِٱلسَّاحِلِ يَأۡخُذۡهُ عَدُوّٞ لِّي وَعَدُوّٞ لَّهُۥۚ وَأَلۡقَيۡتُ عَلَيۡكَ مَحَبَّةٗ مِّنِّي وَلِتُصۡنَعَ عَلَىٰ عَيۡنِيٓ

Стави га у сандук и спусти у реку, река ће на обалу да га избаци, па ће га Мој и његов непријатељ прихватити.' И Ја сам учинио да те свако воли и да растеш под оком Мојим.

آیت: 40

إِذۡ تَمۡشِيٓ أُخۡتُكَ فَتَقُولُ هَلۡ أَدُلُّكُمۡ عَلَىٰ مَن يَكۡفُلُهُۥۖ فَرَجَعۡنَٰكَ إِلَىٰٓ أُمِّكَ كَيۡ تَقَرَّ عَيۡنُهَا وَلَا تَحۡزَنَۚ وَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا فَنَجَّيۡنَٰكَ مِنَ ٱلۡغَمِّ وَفَتَنَّٰكَ فُتُونٗاۚ فَلَبِثۡتَ سِنِينَ فِيٓ أَهۡلِ مَدۡيَنَ ثُمَّ جِئۡتَ عَلَىٰ قَدَرٖ يَٰمُوسَىٰ

Када је твоја сестра отишла и казала: 'Хоћете ли да вам покажем жену која ће да се брине о њему? Ми смо те твојој мајци опет вратили да се радује и да више не тугује. И кад си убио човека, па смо те Ми ослободили бриге и из разних невоља смо те спасили. И ти си остао годинама међу становницима Медена, затим си, о Мојсије, у одређено време дошао,

آیت: 41

وَٱصۡطَنَعۡتُكَ لِنَفۡسِي

и изабрао сам те за Свог посланика

آیت: 42

ٱذۡهَبۡ أَنتَ وَأَخُوكَ بِـَٔايَٰتِي وَلَا تَنِيَا فِي ذِكۡرِي

Идите ти и брат твој, с доказима Мојим, и нека сам вам Ја увек на памети.

آیت: 43

ٱذۡهَبَآ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

Идите код фараона, јер је он, заиста, претерао у неправди.

آیت: 44

فَقُولَا لَهُۥ قَوۡلٗا لَّيِّنٗا لَّعَلَّهُۥ يَتَذَكَّرُ أَوۡ يَخۡشَىٰ

И обратите му се благим речима, како би размислио или се побојао.“

آیت: 45

قَالَا رَبَّنَآ إِنَّنَا نَخَافُ أَن يَفۡرُطَ عَلَيۡنَآ أَوۡ أَن يَطۡغَىٰ

„Господару наш“, рекоше они, „бојимо се да нас одмах не казни или да истину одбије."

آیت: 46

قَالَ لَا تَخَافَآۖ إِنَّنِي مَعَكُمَآ أَسۡمَعُ وَأَرَىٰ

“Не бојте се!”, рече Он, “Ја сам с вама, Ја све чујем и видим.

آیت: 47

فَأۡتِيَاهُ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولَا رَبِّكَ فَأَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ وَلَا تُعَذِّبۡهُمۡۖ قَدۡ جِئۡنَٰكَ بِـَٔايَةٖ مِّن رَّبِّكَۖ وَٱلسَّلَٰمُ عَلَىٰ مَنِ ٱتَّبَعَ ٱلۡهُدَىٰٓ

Идите ка њему и реците: „Ми смо посланици твога Господара, пусти Израиљеве синове да иду са нама и немој да их мучиш! Донели смо ти знак од твога Господара, па нека је спас ономе ко следи Упуту!

آیت: 48

إِنَّا قَدۡ أُوحِيَ إِلَيۡنَآ أَنَّ ٱلۡعَذَابَ عَلَىٰ مَن كَذَّبَ وَتَوَلَّىٰ

Нама се објављује да ће, сигурно, стићи казна оног који не поверује и од истине главу окрене.’”

آیت: 49

قَالَ فَمَن رَّبُّكُمَا يَٰمُوسَىٰ

„Па ко је ваш Господар, о Мојсије?“ Упита фараон.

آیت: 50

قَالَ رَبُّنَا ٱلَّذِيٓ أَعۡطَىٰ كُلَّ شَيۡءٍ خَلۡقَهُۥ ثُمَّ هَدَىٰ

“Господар наш је Онај Који је свему оном што је створио дао оно што му је потребно, затим га како да се тиме користи надахнуо.”

آیت: 51

قَالَ فَمَا بَالُ ٱلۡقُرُونِ ٱلۡأُولَىٰ

„А шта је са претходним народима?“ Упитао је он.