د معناګانو ژباړه سورت شعراء - سربي ژباړه - مرکز رواد الترجمة - د مخ نمبر 367 - د قرآن کریم دائرة المعارف

Песници

آیت: 1

طسٓمٓ

Та-син-мим.^[1]

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

آیت: 2

تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱلۡكِتَٰبِ ٱلۡمُبِينِ

Ово су речи и докази јасне Књиге!

آیت: 3

لَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ أَلَّا يَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Зар ћеш себе да упропастиш зато што они неће да поверују?!

آیت: 4

إِن نَّشَأۡ نُنَزِّلۡ عَلَيۡهِم مِّنَ ٱلسَّمَآءِ ءَايَةٗ فَظَلَّتۡ أَعۡنَٰقُهُمۡ لَهَا خَٰضِعِينَ

Кад бисмо хтели, Ми бисмо им са неба послали знак пред којим би се они повиновали.

آیت: 5

وَمَا يَأۡتِيهِم مِّن ذِكۡرٖ مِّنَ ٱلرَّحۡمَٰنِ مُحۡدَثٍ إِلَّا كَانُواْ عَنۡهُ مُعۡرِضِينَ

И њима не дође ниједна нова опомена од Свемилосног, а да се од ње не окрену.

آیت: 6

فَقَدۡ كَذَّبُواْ فَسَيَأۡتِيهِمۡ أَنۢبَٰٓؤُاْ مَا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Они поричу – па стићи ће их сигурно последице оног чему се изругују.

آیت: 7

أَوَلَمۡ يَرَوۡاْ إِلَى ٱلۡأَرۡضِ كَمۡ أَنۢبَتۡنَا فِيهَا مِن كُلِّ زَوۡجٖ كَرِيمٍ

Зар они не виде како чинимо да из земље ниче разноврсно племенито биље?

آیت: 8

إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَةٗۖ وَمَا كَانَ أَكۡثَرُهُم مُّؤۡمِنِينَ

То је заиста доказ, али већина њих не верује.

آیت: 9

وَإِنَّ رَبَّكَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلرَّحِيمُ

а твој Господар је, заиста, Силни и Милостиви.

آیت: 10

وَإِذۡ نَادَىٰ رَبُّكَ مُوسَىٰٓ أَنِ ٱئۡتِ ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ

А кад је твој Господар позвао Мојсија: „Иди насилничком народу,

آیت: 11

قَوۡمَ فِرۡعَوۡنَۚ أَلَا يَتَّقُونَ

фараоновом народу, не би ли постали богобојазни“,

آیت: 12

قَالَ رَبِّ إِنِّيٓ أَخَافُ أَن يُكَذِّبُونِ

Мојсије рече: „Господару мој, бојим се да ме они у лаж не утерају.

آیت: 13

وَيَضِيقُ صَدۡرِي وَلَا يَنطَلِقُ لِسَانِي فَأَرۡسِلۡ إِلَىٰ هَٰرُونَ

И да ми у души не постане тешко и да ми се језик не саплете; па дај посланство и Арону, да ми помогне;

آیت: 14

وَلَهُمۡ عَلَيَّ ذَنۢبٞ فَأَخَافُ أَن يَقۡتُلُونِ

А према њима сам се огрешио, па се плашим да ме не убију.”

آیت: 15

قَالَ كَلَّاۖ فَٱذۡهَبَا بِـَٔايَٰتِنَآۖ إِنَّا مَعَكُم مُّسۡتَمِعُونَ

„Неће!“ Рече Аллах. „Идите обојица са Нашим доказима, Ми ћемо са вама да будемо и слушамо.

آیت: 16

فَأۡتِيَا فِرۡعَوۡنَ فَقُولَآ إِنَّا رَسُولُ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Идите фараону и реците: 'Ми смо посланици Господара светова.

آیت: 17

أَنۡ أَرۡسِلۡ مَعَنَا بَنِيٓ إِسۡرَٰٓءِيلَ

Допусти да Израиљеви синови пођу са нама!'“

آیت: 18

قَالَ أَلَمۡ نُرَبِّكَ فِينَا وَلِيدٗا وَلَبِثۡتَ فِينَا مِنۡ عُمُرِكَ سِنِينَ

Фараон рече: „Зар те међу нама нисмо одгајали док си био дете и зар међу нама ниси провео толике године свога живота?

آیت: 19

وَفَعَلۡتَ فَعۡلَتَكَ ٱلَّتِي فَعَلۡتَ وَأَنتَ مِنَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

И урадио си оно што си урадио и још си незахвалан!“