Tradução dos significados Versículo 95 Surah Suratu Al-Maidah - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Enciclopédia do Nobre Qur’an

Versículo: 95

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تَقۡتُلُواْ ٱلصَّيۡدَ وَأَنتُمۡ حُرُمٞۚ وَمَن قَتَلَهُۥ مِنكُم مُّتَعَمِّدٗا فَجَزَآءٞ مِّثۡلُ مَا قَتَلَ مِنَ ٱلنَّعَمِ يَحۡكُمُ بِهِۦ ذَوَا عَدۡلٖ مِّنكُمۡ هَدۡيَۢا بَٰلِغَ ٱلۡكَعۡبَةِ أَوۡ كَفَّٰرَةٞ طَعَامُ مَسَٰكِينَ أَوۡ عَدۡلُ ذَٰلِكَ صِيَامٗا لِّيَذُوقَ وَبَالَ أَمۡرِهِۦۗ عَفَا ٱللَّهُ عَمَّا سَلَفَۚ وَمَنۡ عَادَ فَيَنتَقِمُ ٱللَّهُ مِنۡهُۚ وَٱللَّهُ عَزِيزٞ ذُو ٱنتِقَامٍ

О ви који верујете, не ловите копнене животиње док сте у одећи ходочашћа, а ко то намерно уради - искуп му је да у храму закоље домаћу животињу - камилу, краву, овцу или козу - која је слична тој уловљеној животињи. Одређивање која је од наведених домаћих животиња слична уловљеној учиниће двојица праведних муслимана. Када они одреде одговарајућу животињу, са њоме се чини исто што и са ходочасничким курбаном - шаље се у меккански храм, где се коље а месо дели сиромашнима, или ће платити храну за сиромахе мекканског храма у вредности те одговарајуће домаће животиње, сваком сиромаху пола са'а (око 1.5 кг), или ће постити онолико дана колико би нахранио сиромаха. Све то је прописано како би осетио последице тога што је ловио, онда када му је то било забрањено. Аллах је опростио ловљење у обредима ходочашћа онима који су то чинили пре него што је забрањено, а ко то поново учини након забране - Аллах ће га казнити, а Бог је Јак и Моћан, може казнити онога ко Му греши и нико Га у томе не може спречити.

Das notas do versículo nesta página:

• عدم مؤاخذة الشخص بما لم يُحَرَّم أو لم يبلغه تحريمه.

Ови одломци указују на некажњавање особе за оно што је чинио пре него што је забрањено, или пре него што је до њега дошла забрана.

• تحريم الصيد على المحرم بالحج أو العمرة، وبيان كفارة قتله.

Ови одломци садрже забрану лова док је човек у обредима ходочашћа хаџа (великог ходочашћа) или умре (малог ходочашћа), и објашњавају искуп за то.

• من حكمة الله عز وجل في التحريم: ابتلاء عباده، وتمحيصهم، وفي الكفارة: الردع والزجر.

Од Аллахове мудрости у забрани јесте и искушење Својих робова и чишћење, док је једна од мудрости искупа укор и одвраћање од преступа.