Përkthimi i kuptimeve Ajeti 32 Surja Suretu Hud - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 32

قَالُواْ يَٰنُوحُ قَدۡ جَٰدَلۡتَنَا فَأَكۡثَرۡتَ جِدَٰلَنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ

Они рекоше охолећи се и пркосећи: "О Ноје, расправљао си се са нама и претерао си, па дај нека нас стигне та казна којом нам претиш ако истину говориш!"

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• عفة الداعية إلى الله وأنه يرجو منه الثواب وحده.

Онај који позива Богу треба да се сустегне од тражења од људи и да своју награду очекује само од Бога.

• حرمة طرد فقراء المؤمنين، ووجوب إكرامهم واحترامهم.

Забрањено је избегавати и терати сиромашне вернике од себе, и обавезно је њихово поштовање.

• استئثار الله تعالى وحده بعلم الغيب.

Само Бог зна све што је скривено и недокучиво нашим чулима.

• مشروعية جدال الكفار ومناظرتهم.

Прописаност дијалога и позивања неверника у слеђењу Божје вере.