Përkthimi i kuptimeve Ajeti 37 Surja Suretu Taha - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 37

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَيۡكَ مَرَّةً أُخۡرَىٰٓ

Пре ове, Племенити је Бог дао Мојсију још једну благодат: уточиште које му је пружио кад је Мојсије дојенче био.

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• وجوب حسن الاستماع في الأمور المهمة، وأهمها الوحي المنزل من عند الله.

Важне упуте морају пажљиво да се слушају. А најважнија упута коју човек мора пажљиво да слуша и следи јесте Божја објава.

• اشتمل أول الوحي إلى موسى على أصلين في العقيدة وهما: الإقرار بتوحيد الله، والإيمان بالساعة (القيامة)، وعلى أهم فريضة بعد الإيمان وهي الصلاة.

Посланику Мојсију на почетку објаве коју је добио објављена су два темеља веровања: потврда да је Аллах једини Бог и веровање у Судњи дан. Затим му је објављено да обавља молитву, а то је обавеза која долази одмах након потврде веровања у једног Бога.

• التعاون بين الدعاة ضروري لإنجاح المقصود؛ فقد جعل الله لموسى أخاه هارون نبيَّا ليعاونه في أداء الرسالة.

Неопходно је да се исламски мисионари међусобно помажу приликом позивања људи у Божју веру, како би постигли већи успех. Наиме, Свевишњи Бог је посланство дао и Арону, након што је Мојсија учинио послаником, како би му помогао у достављању посланице.

• أهمية امتلاك الداعية لمهارة الإفهام للمدعوِّين.

Онај који позива у веру мора бити јасан и уверљив како би га они које позива разумели.