Përkthimi i kuptimeve Ajeti 87 Surja Suretu Taha - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 87

قَالُواْ مَآ أَخۡلَفۡنَا مَوۡعِدَكَ بِمَلۡكِنَا وَلَٰكِنَّا حُمِّلۡنَآ أَوۡزَارٗا مِّن زِينَةِ ٱلۡقَوۡمِ فَقَذَفۡنَٰهَا فَكَذَٰلِكَ أَلۡقَى ٱلسَّامِرِيُّ

Синови Израиљеви одговорише свом посланику: “О Мојсије, нисмо те изневерили кршећи дато обећање од своје воље, већ смо носили накит фараоновог народа са собом и побацали смо га у неку рупу и истопили га.” А Самириј је узео шаку земље испод анђела Гаврила и бацио га на оно злато и на ватру.

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• من سُنَّة الله انتقامه من المجرمين بما يشفي صدور المؤمنين، ويقر أعينهم، ويذهب غيظ قلوبهم.

По Божјој правди је да злочинци буду кажњени, а да се верници тој казни обрадују и да осете олакшање за своју преживљену муку.

• الطاغية شؤم على نفسه وعلى قومه؛ لأنه يضلهم عن الرشد، وما يهديهم إلى خير ولا إلى نجاة.

Злочинац себе и своје поданике на крају одведе у пропаст, а претходно их је одвратио од Правог пута, пута истине и спаса.

• النعم تقتضي الحفظ والشكر المقرون بالمزيد، وجحودها يوجب حلول غضب الله ونزوله.

Човек треба да чува Божје благодати и да на њима буде захвалан Богу. Тако ће Бог исте те благодати још више да увећа и благослови. Док негирање Божјих благодати неминовно доводи до Божје срџбе и казне.

• الله غفور على الدوام لمن تاب من الشرك والكفر والمعصية، وآمن به وعمل الصالحات، ثم ثبت على ذلك حتى مات عليه.

Бог је увек самилостан према оном ко се покаје од многобоштва, неверства и греха, па постане верник и чини добра дела, а затим остане доследан томе и веран Исламу до смрти.

• أن العجلة وإن كانت في الجملة مذمومة فهي ممدوحة في الدين.

Журба, у начелу, није похвалана. Похвална је само журба у чињењу добрих дела.