Përkthimi i kuptimeve Surja Ali Imran - El Muhtesar fi tefsir el Kuran el Kerim - Përkthimi serbisht - Numri i faqes 58 - Enciklopedia e Kuranit Fisnik

Ajeti: 62

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡقَصَصُ ٱلۡحَقُّۚ وَمَا مِنۡ إِلَٰهٍ إِلَّا ٱللَّهُۚ وَإِنَّ ٱللَّهَ لَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Ово што смо ти споменули о Исусу, мир над њим, је истина у коју нема сумње. Нема истинског божанства мимо Аллаха, и Аллах Силни у Својој власти, Мудри у Свом уређивању, прописивању закона и стварању.

Ajeti: 63

فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَإِنَّ ٱللَّهَ عَلِيمُۢ بِٱلۡمُفۡسِدِينَ

Па ако се окрену од истине са којом си дошао, то је због њихове покварености, а Аллах добро зна покварењаке који чине неред на Земљи, и казниће их за то.

Ajeti: 64

قُلۡ يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ تَعَالَوۡاْ إِلَىٰ كَلِمَةٖ سَوَآءِۭ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَكُمۡ أَلَّا نَعۡبُدَ إِلَّا ٱللَّهَ وَلَا نُشۡرِكَ بِهِۦ شَيۡـٔٗا وَلَا يَتَّخِذَ بَعۡضُنَا بَعۡضًا أَرۡبَابٗا مِّن دُونِ ٱللَّهِۚ فَإِن تَوَلَّوۡاْ فَقُولُواْ ٱشۡهَدُواْ بِأَنَّا مُسۡلِمُونَ

О посланиче, реци: "О Јевреји и хришћани, ви којима је Књига дата, дођите да се окупимо око заједничке речи у којој ћемо сви бити једнаки: да само Аллаха обожавамо, и да једни друге поред Аллаха не узимамо за господаре који се обожавају и којима се покорава." Ако се окрену од ове истине и правде у коју их позиваш, реци: "О верници, посведочите да смо ми муслимани тј. предани и покорни Узвишеном Аллаху."

Ajeti: 65

يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ لِمَ تُحَآجُّونَ فِيٓ إِبۡرَٰهِيمَ وَمَآ أُنزِلَتِ ٱلتَّوۡرَىٰةُ وَٱلۡإِنجِيلُ إِلَّا مِنۢ بَعۡدِهِۦٓۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

О ви којима је Књига дата, зашто се расправљате о Аврамовој вери? Јевреји мисле да је Аврам био Јевреј, а хришћани мисле да је био хришћанин, а знате да јудаизам и хришћанство нису постојали у време Аврама, већ су настали много касније. Зар својим умовима не докучујете неисправност ваших тврдњи и мишљења?

Ajeti: 66

هَٰٓأَنتُمۡ هَٰٓؤُلَآءِ حَٰجَجۡتُمۡ فِيمَا لَكُم بِهِۦ عِلۡمٞ فَلِمَ تُحَآجُّونَ فِيمَا لَيۡسَ لَكُم بِهِۦ عِلۡمٞۚ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ وَأَنتُمۡ لَا تَعۡلَمُونَ

Ето, ви, којима је књига дата, расправљате се са Послаником, нека је Аллахов мир и благослов над њим, око онога о чему имате знања, у вези ваше вере и објаве која вам је послата, па зашто се расправљате око онога о чему немате знања, попут Аврамове вере о којој ништа нема у вашим књигама нити су са тим дошли ваши посланици? Аллах зна суштину ствари, а ви не знате.

Ajeti: 67

مَا كَانَ إِبۡرَٰهِيمُ يَهُودِيّٗا وَلَا نَصۡرَانِيّٗا وَلَٰكِن كَانَ حَنِيفٗا مُّسۡلِمٗا وَمَا كَانَ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

Аврам, мир над њим, није био јевреј нити хришћанин, већ је био далеко од свих неисправних вера, муслиман, предан Аллаху, обожавајући само Њега, и није Му судруга приписивао ни у чему, као што мисле арапски многобошци који тврде да су на његовој вери.

Ajeti: 68

إِنَّ أَوۡلَى ٱلنَّاسِ بِإِبۡرَٰهِيمَ لَلَّذِينَ ٱتَّبَعُوهُ وَهَٰذَا ٱلنَّبِيُّ وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۗ وَٱللَّهُ وَلِيُّ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Људи који су најпречи да се приписују Авраму су његови савременици који су га следили, и овај посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов над њим, и они који верују у њега из заједнице муслимана, а Аллах ће да помогне и да сачува вернике.

Ajeti: 69

وَدَّت طَّآئِفَةٞ مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ لَوۡ يُضِلُّونَكُمۡ وَمَا يُضِلُّونَ إِلَّآ أَنفُسَهُمۡ وَمَا يَشۡعُرُونَ

Неки јеврејски и хришћански свештеници прижељкују да вас скрену с правог пута, о верници, с пута на који вас је Аллах упутио, али тиме само себе у заблуду одводе, јер њихов труд да вернике одведу у заблуду још више њихову заблуду повећава, и они не знају каква их казна чека за оно што раде.

Ajeti: 70

يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ لِمَ تَكۡفُرُونَ بِـَٔايَٰتِ ٱللَّهِ وَأَنتُمۡ تَشۡهَدُونَ

О Јевреји и хришћани, којима је дата Књига, зашто не верујете у Аллахове речи и доказе који су вам објављени, и у доказе Мухаммедовог посланства које те речи садрже, иако знате да је то истина и да су на то указале ваше књиге?

Dobitë e ajeteve të kësaj faqeje:

• أن الرسالات الإلهية كلها اتفقت على كلمة عدل واحدة، وهي: توحيد الله تعالى والنهي عن الشرك.

Све Аллахове објаве су доносиле универзалну поруку монотеизма, и забрану многобоштва.

• أهمية العلم بالتاريخ؛ لأنه قد يكون من الحجج القوية التي تُرَدُّ بها دعوى المبطلين.

Ови одломци указују на битност познавања историје, јер она некада буде један од јаких доказа којима се побијају тврдње плагијатора.

• أحق الناس بإبراهيم عليه السلام من كان على ملته وعقيدته، وأما مجرد دعوى الانتساب إليه مع مخالفته فلا تنفع.

Најпречи људи Авраму, мир над њим, су они који су на његовој вери, а пуко приписивање њему уз одступање од његове вере ништа не користи.

• دَلَّتِ الآيات على حرص كفرة أهل الكتاب على إضلال المؤمنين من هذه الأمة حسدًا من عند أنفسهم.

Ови одломци указују на настојање неверника којима је дата Књига да вернике ове заједнице одведу у заблуду, због зависти коју осећају према њима.